Može li se reći da je u tvom slučaju sasvim tačno da ko rizikuje taj i dobija?
Hm, ne bih to baš tako rekla. Rizik je sastavni deo života, sve i da sam ostala u banci rizikovala bih. U slučaju ostanka rizikovala sam sebe, u slučaju odlaska neuspeh u privatnom biznisu. Za šta god da se odlučite, nešto dobijate i nešto gubite. Samo je pitanje da li vam je važnije ono što dobijate od onoga što ćete sigurno izgubiti. Ko rizikuje dobija, i gubi. Ko ne rizikuje dobija, i gubi. Šta dobija i šta gubi, deo je zagonetke na kojem se lomi odluka. To me je pre mnogo godina naučio moj mentor i veliki prijatelj. Ja sam dobila više nego što sam izgubila. Život je prema meni uvek bio fer.
Te 2008. godine si krenula u avanturu zvanu Internet i društveni mediji i pokrenula blog o PR-u, novim medijima, komunikaciji. Šta je ono što tvoj blog izdvaja u odnosu na druge koje se bave sličnom tematikom? Koliko truda i rada ulažeš u njegovo kreiranje?
Blog je bio jedan od ključnih elemenata mog poslovnog uspeha. Na tom mestu pokazala sam ko sam, a zahvaljujući kvalitetu te pisane reči dobijala priliku i da se pokažem na konferencijama širom regiona, te potom i da se dokažem u biznisu nakon što su počele da dolaze i poslovne ponude. Četiri od pet poslova u prvim i ključnim godinama u privatnom biznisu dobila sam zahvaljujući blogu. Toliko o značaju blogova. Pisala sam uvek oštro, ali fer. Nisam kritikovala bez predloga, nisam kukala već tražila rešenja. To je moj stil. Moj blog čitaju mladi i kolege iz struke. I jedni i drugi su mi važni i počastvovana sam što je to jedan od retkih blogova koji se referencira u naučnim radovima iz oblasti odnosa s javnošću. Svaki post je projekat za sebe. Na mom blogu nema lakog štiva. Sve su to misli, ideje i teme u koje ulažem dane analizirajući i pripremajući se. Nažalost, sve manje je vremena za pisanje. Gotovo da ne stižem ni statuse na mrežama da napišem. Tako je kako je. U godinama sam života u kojima učim i stvaram. Ispričaćemo se kasnije, biće vremena da mu se vratim i posvetim kako dolikuje.
S obzirom na to da si savetnica za strateško online komuniciranje, a i istraživačica u oblasti primene Internet komunikacijskih platformi u korporativnom komuniciranju, šta je ono što osoba koja se bavi online komunikacijom i PR-om treba da zna, koje veštine da poseduje?
Odlično pitanje. Sada ste me baš vratili na jedan moj post o toj temi. Ako ne zamerite, prepisaću njegov deo ovde.
“Koja su nam sve znanja potrebna da bismo razumelu komunikologiju pa i naš (skromni) PR poziv? A koje veštine. U razgovoru sa kolegama iz struke primetno je da PR-ovi u malom procentu vladaju znanjem iz npr. opšte kulture, lingvistike, ekonomije, menadžmenta, politike, psihologije, umetnosti, istorije (biznisa, komunikacija i društva uopšte). U delu potrebnih veština za uspešno obavljanje PR poziva istakla bih nužno razvijanje i usavršavanje veština učenja, slušanja, čitanja, rešavanja problema i kreativnog mišljenja, grupne produktivnosti, pregovaranja, organizacionih i liderskih veština generalno. Sa takvom podlogom, struka nam je baš onakva kakvom je mediji i najšira javnost vide: puka operativizacija promotivnih aktivnosti s ciljem dodatne promocije proizvoda ili (u najboljem slučaju) brenda. Sa takvim znanjima i veštinama – nije ni čudo da smo doživljeni kao PRičalice umesto kao mudri i neposredni sagovornici svih ciljnih javnosti i najšire zajednice generalno.”
Na koji način Internet i nove tehnologije utiču na oblast komunikacije? Da li se ove inovacije koriste na pravi način i u dovoljnoj meri, s obzirom na to da su mnogi ljudi danas i dalje kompjuterski i Internet “nepismeni”?
Kao i uvek kroz istoriju, kada se promeni način na koji komuniciramo – menja se i svet. Zahvaljujući Internetu komuniciramo drugačije, imamo drugačije mogućnosti i stoga živimo u drugačijem vremenu. To što komuniciramo drugačije i imamo drugačije mogućnosti nije nas sve učinilo pametnijima. Pričamo o mogućnostima; o potencijalu. Ne, mnogi taj potencijal ne koriste kako bi i koliko bi mogli. Ali tako je i sa ličnim potencijalom, potencijalom zajednice i udruživanja i brojnim drugim mogućnostima. Nema alata koji nam može pomoći da postanemo bolji ako to sami ne odlučimo. Dobili smo još jedan alat da popravimo sebe i svet; ali je Internet za mnoge samo šala i komika. I to je u redu. Gospodarimo sopstvenim životom; ako nam alati u tome pomognu sami smo to želeli. Ako ih ne iskoristimo, to je opet naš izbor.
