Koje nagrade su ustanovljene u SAM-u i koji su kriterijumi za biranje najboljih (poslodavaca, menadžera)?
SAM je 2012. godine pokrenuo dodelu SAM Godišnjih nagrada u želji da afirmiše one menadžere, kompanije, organizacije i projekte koji se zalažu za bolje uslove poslovanja, profesionalizaciju menadžerske struke, promociju etičkog i društveno odgovornog poslovanja kao i razvoj liderstva među mladima. Opšti cilj SAM Godišnjih nagrada je pre svega promocija izuzetnosti i podsticanje konkurentnosti i kreativnosti u različitim sferama društvenog i poslovnog života.
Za izbor najboljeg menadžera, važno da je ispunjava kriterijume kao što su inovativnost i strateško mišljenje, poslovni uspeh, društvena odgovornost i razvoj i vođenje tima. Za najbolje poslodavce to su uslovi rada i motivacija, mogućnosti stručnog usavršavanja, zadovoljstvo zaposlenih i reputacija. Pored ove dve nagrade, izdvojila bih nagradu za herojski čin koju dodeljujemo za poseban podvig i vrlo sam ponosna što smo među dobitnicima u ovoj kategoriji imali Natašu Kovačević, Marijanu Milosavljević, Belhospice i Arnoa Gijona. Godišnje nagrade dodeljujemo u decembru na događaju SAM Gala koji je ujedno i naš najsvečaniji događaj i jedan od najprestižnijih poslovnih događaja u Srbiji.
Koji su najveći izazovi sa kojima se srećete na vodećoj poziciji, a šta je ono što Vas ispunjava i što je najveća nagrada u Vašem poslu?
Najčešći izazovi su vezani za nedostatak vremena. Kada je vaš posao usmeren na ljude, vi želite svojim delovanjem da im se nađete, da im izađete u susret, da im pomognete, da ih povežete, pružite savet, podršku, a sve to traži puno pažnje i vremena. Sa druge strane, ta razmena pozitivne energije, osećaj da ste pomogli nekome, bilo da se radi o zaposlenju, poslovnom povezivanju, datoj informaciji, bilo da se radi o osobi, kompaniji ili društvenoj zajednici, taj osećaj je neprocenjiv i nama najveća nagrada. Rad sa ljudima, povezivanje i razmena enegije je nešto što mene lično posebno ispunjava i zbog čega obožavam svoj posao.
Na koji način SAM sarađuje sa državom, imate li podršku u tom smislu?
Trudimo se da slušamo naše članove i razumemo poslovne izazove sa kojima se sreću u svakodnevnom poslovanju, kao i da te izazove, uz predložena rešenja, komuniciramo predstavnicima relevantnih institucija. Saradnja sa državom podrazumeva dvosmeran odnos, transparentnu i otvorenu komunikaciju u cilju rešavanja problema koji sprečavaju brži privredni rast. Sa druge strane, privreda se vrlo rado uključuje u aktivnosti koje su usmerene na unapređenje poslovnog ambijenta, edukaciju i zapošljavanje mladih, podsticanje preduzetništva i start-upova.
Zajednički cilj je stvoriti uslove da mladi ostaju u Srbiji, da budemo aktraktivni na jednak način i domaćim i stranim investitorima i budemo konkurentniji na svetskom tržištu. SAM ima redovne skupove na kojima promoviše javno-privatni dijalog, ne samo na nivou naše zemlje, već i na regionalnom nivou. U aprilu smo imali redovan sastanak sa Fiskalnim savetom, u junu Junski susret menadžera, zatim u septembru predstavljanje Indeksa globalne konkurentnosti za Srbiju, a početkom oktobra veliki regionalni događaj SAMIT 100 biznis lidera jugoistočne Evrope gde očekujemo prisustvo svih premijera ovog regiona. Smatram da je podrška uzajamna, a cilj zajednički: bolji uslovi za rad i život svih građana.
Razvoj SAM-a je po svemu sudeći, delo timskog rada pravih ljudi na pravom mestu, a to je u Srbiji ogromno postignuće, s obzirom na uobičajen nivo poslovne politike, u kojoj generalno još uvek važi da je svako zamenljiv, odnosno, pod pretnjom otkaza. Šta je ono što savremen poslodavac i menadžer mora da usvoji i nauči, u kom pravcu ide razvoj liderstva i gde su tu zaposleni – oni kojima treba upravljati, odnosno, koje treba motivisati, voditi i nagraditi? Kako se uopšte menja taj položaj zaposlenog – od slabo plaćene i maksimalno iskorišćene radne snage, do cenjenog pojedinca, nagrađenog prema njegovom radu i zalaganjima?
Razvoj SAM se desio i dešava se zbog ljudi. Ljudi su najbitniji. Bilo da se radi o zaposlenima, klijentima ili u našem slučaju članovima. Od samog početka SAM vode uspešni ljudi. Pored jake profesionalne izvršne kancelarije, u našem Upravnom odboru sede menadžeri koji se, pored svojih poslovnih i privatnih obaveza, posvećuju i razvoju Asocijacije jer žele da učine nešto dobro za mlade, za generacije koje dolaze, za društvo.
Savremeni poslodavac mora da uzme u obzir da, pored nečega što se podrazumeva, a to su dobri uslovi za rad i razvoj zaposlenih, današnji novi, mladi kadrovi uglavnom žele da nađu vezu svog rada sa svrhom onoga čime se bavi kompanija, da se povežu sa vrednostima i korporativnom kulturom kompanije za koju rade. Tu leži i motivacija, da znaju da to što rade doprinosi nekoj ideji ili svrsi za koju se oni i privatno zalažu ili poštuju. Ne bih sada da govorim o lošim poslodavcima, onima koji ne isplaćuju zarade na vreme, koji iskorišćavaju svoje zaposlene, koji im ne omogućavaju profesionalni napredak i koji dalje smatraju da se ljudima mora upravljati “čvrstom rukom”. Mnogo je više onih koji vode kompanije odgovorno, koji znaju da su zaposleni više od “radne snage”, da predstavljaju ozbiljnu vrednost i resurs kompanije i da ih treba poštovati i razvijati. Razvoj timova, davanje mogućnosti zaposlenima da donose odluke, da pokušavaju, da greše, da uče, da napreduju, da se razvijaju, da inoviraju, da budu preduzetni, davanje mogućnosti zaposlenima da zarade i da budu cenjeni i poštovani… To mora biti mantra svakog dobrog poslodavaca. Volim što lično poznajem takve ljude, takve poslodavce, koji svakoga dana pokazuju kako možeš biti uspešan, a u isto vreme i dobar poslodavac, koji stvara nove lidere za budućnost.
I za kraj, kako balansirate svoje prioritete u poslovnom i privatnom životu, koliko uopšte uspevate da imate vremena za sebe i druge oblasti svog života? Da li žene na vodećim položajima imaju više izazova i zahteva u tom smislu, nego muškarci?
Svoj posao ne doživljavam samo kao posao već kao integralni deo mog života. To je pre svega zbog specifičnosti rada u udruženju, gde vam cilj nije sticanje profita, već razvoj ljudi, kompanija i društva. Sa mnogim poslovnim kontaktima i članovima ja imam sada već prijateljske odnose, srećemo se vrlo često privatno i to je nešto što me raduje. Naravno, to privatno vreme “čuvam” samo za osobe koje mi prijaju, koje nose pozitivizam i dobru energiju.
Vrlo je važno da imate vremena za sebe, za svoj razvoj, odmor, za porodicu, prijatelje. Govoreći iz ličnog iskustva, ne smatram da žene na vodećim pozicijama imaju više izazova i zahteva u smislu balansiranja privatnog i poslovnog života; ako znate šta su vam prioriteti i kako ćete organizovati svoj život i obaveze, pol nije bitan. Okružena sam uspešnim ženama koje su dobre majke, supruge, partnerke, dobre prijateljice i uspešne poslovne žene. To nije mit, one su tu oko nas.
Fotografije: Alek Živković
Aleksina Đorđević
