Šta se promenilo u svesti ljudi kada je u pitanju način ishrane? Zašto je došlo do te promene?
Odnos čoveka i hrane se promenio jer danas živimo znatno duže od naših predaka. Samim tim, mi želimo što kvalitetniji život, da budemo aktivniji i vitalniji. Hrana je jedan od faktora koje smatramo važnim za kvalitet života, u ovom trenutku, ali gledamo i dalje u budućnost.
Upravo zato se značenje hrane za čoveka promenilo, ona nije više samo sredstvo preživljavanja, unosa kalorija i osnovnih hranljivih materija. Hrana nam je važna i za socijalizaciju, posebno nama u ovom regionu, gde se porodice još uvek okupljaju oko stola nedeljom ili za neke posebne prilike. Hrana je i briga za najbliže, posebno se to odnosi na roditelje.
Kakve savete ljudi najčešće traže od nutricioniste – šta očekuju da postignu promenom načina ishrane?
Kolege se najviše bave savetovanjem oko promena navika u ishrani, novim izborom namirnica, kako bi se povećala nutritivna vrednost obroka u smislu mikronutrijenata, vitamina i minerala, a istovremeno smanjio kalorijski unos. Dakle, najčešće u svrhu gubljenja suvišnih kilograma. Drugi vrlo čest razlog je neki problem: oticanje, umor, nesanica, nedostatak gvožđa, pad imuniteta ili već postavljene dijagnoze: masna jetra, povišen holesterol ili trigliceridi, povišen krvni pritisak. U tom slučaju nam je doktor već skrenuo pažnju na potrebu za promenom načina života i ishrane, a nutricionisti daju konkretne i praktične savete kroz izbor namirnica, količinu, veličinu porcija. Kolege mogu imati jako dobre rezultate prepoznavanjem simptoma koji su u vezi sa nedostatkom određenih vitamina ili minerala, što ponekad uključuje i dodatke ishrani u obliku raznih vitaminsko – mineralnih proizvoda, koji znatno mogu poboljšati opšte stanje organizma.
Kuda nas dalje vodi pojam zdrave hrane? Kako vidite budućnost ishrane?
Sve nas više zanima poreklo namirnica koje kupujemo, želimo sve veći izbor namirnica i skloniji smo da isprobamo namirnice koje su koristile naše bake, prabake ili se već vekovima koriste na nekom drugom kraju zemaljske kugle: amarant, moringa, ječam, heljda, bob. Raznolikost je dostupnija više nego ikada.
Budućnost ishrane je zanimljiva jer je povezana sa genetikom i medicinom u smislu prevencije. Naši geni određuju koji nam način ishrane više odgovara, jesmo li skloniji gojenju, imamo li određene predispozicije za povišen holesterol ili razvoj dijabetesa tipa dva. Tu će se dogoditi najveće promene – krećemo se ka personalizovanoj ishrani. Ona je već sada usmerena na grupe po uzrastu, jer nije svejedno koliko godina imamo, ili prema zdravstvenom stanju, a kasnije će ona postati baš skrojena po meri svakog od nas, sve u svrhu našeg što kvalitetnijeg života u starijoj dobi.
Prehrambena industrija će pratiti potrebe i želje potrošača, zajedno sa strukom i telima nadležnim za sigurnost hrane. Osmisliće se nove tehnologije i proizvodi, sa što prirodnijim sastojcima, manje soli i šećera, a više visoko kvalitetnih namirnica.
Kako se kombinuje uživanje u ukusnoj hrani sa zdravom i uravnoteženom ishranom?
Ukusna hrana nije više hrana koja mora da bude i jako kalorična, masna ili slatka. Imamo veliki izbor brojnih kvalitetnih namirnica, a osim toga dostupni su nam i mnogi načini pripreme hrane, tako da mislim da svako može pronaći ono što mu odgovara i prema ukusu, i prema načinu života. Ukoliko većinu nedelje provodimo vodeći računa o pravilnijem načinu ishrane, možemo sebi vikendom priuštiti i kaloričniju hranu. To je takozvani trend 5 + 2, kada pet dana u nedelji jedete pravilno i pazite na izbor hrane i unos kalorija, a dva dana se jednostavno opustite. Osnovno pravilo ispravnog načina ishrane je ravnoteža, umerenost i raznolikost. Ono što svi možemo da primetimo je kako su porcije kod nas jako velike, i danas se puno priča upravo o porcijama, koliko je hrane nama zaista potrebno s obzirom na način života.
Time dolazimo i do jako važne veze sa hranom, a to je kretanje. Ukoliko smo aktivni i redovno se rekreiramo, planinarimo i slično, trošimo i više energije. Mi nutricionisti volimo da istaknemo kako je to sve čista matematika. Unesem XY kalorija i ako trošim manje od unetog, stvaram rezerve u obliku masnih naslaga.
