Godine 2012. osvojila si zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu i time Srbiji donela prvo zlato od kada se takmiči kao samostalna zemlja. Koliko ti je značilo ovo veliko priznanje, ali i motivisalo za dalje usavršavanje i rad na sebi?
Ta godina i takmičenje su na neki način ispunjenje snova. Pojaviti se na Olimpijskim igrama je velika stvar, a pogotovo za tekvondo u Srbiji jer pre toga tekvondisti nikada nisu bili na Olimpijskim igrama, a 2012. godine bilo je nas troje. Osvajanje zlata bilo je nešto nezamislivo i za mene i za mog trenera. Radili smo na tome, verovali smo i 11. avgusta je došao taj dan. Posle toga sam odlučila da još više radim na sebi jer nisam želela da me uspeh ponese. Krenuli smo dalje sa takmičenjima, sa osvajanjem medalja, bili su tu evropski i međunarodni turniri, i nakon šest meseci, od januara 2013. godine stigli smo na prvo mesto svetske olimpijske rang liste na kome sam se zadržala godinu i po dana.
Iste godine te je Olimpijski komitet proglasio za najbolju sportistkinju. Kada se setiš svojih početaka i prvih treninga, da li si ikada mogla da zamisliš ovakav uspeh?
Nisam nikada. Ja sam odrastala uz sport, bili su tu košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti. U mojoj porodici uvek se pratio sport. Volela sam da dočekujem naše sportiste i da pratim njihove uspehe. Kada sam počela da treniram, nije ni bilo naznake da ću ići na Olimpijske igre. Tek od 2008. godine kada je moj trener razgovarao sa mojom porodicom o tome kakva sam i šta mogu, počeli smo pripreme za Olimpijske igre i sve što će doći nakon toga.
Kao još jedan u nizu tvojih uspeha svakako je i to što si jedna od tri devojke iz CISSEE regiona koja se priključila timu “Visa” koji sponzoriše ne samo životne ciljeve sportista na terenu, već i izvan njega. Koliko ti ovo članstvo olakšava trenutne aktivnosti?
Biti u Team Visa je veliko zadovoljstvo i velika privilegija koju nije mnogo sportista iz Srbije iskusilo. Ponosna sam što sam u njihovom timu, ali isti tako i zahvalna na njihovoj, pre svega, materijalnoj, ali i svakoj drugoj podršci.
Kakav je osećaj biti rame uz rame sa najuspešnijim sportistima iz celog sveta? Koliko će ti ovo iskustvo značiti za lični, ali i profesionalni napredak?
Svakako da je neverovatan osećaj biti na istom takmičenju sa nekim od najuspešnijih ljudi na svetu. Doći u olimpijsko selo, gde se takmiči i Novak Đoković, čini me veoma ponosnom. To objašnjavam i našoj mladoj šampionki u klubu Tijani Bogdanović. Treba da bude ponosna na sebe jer je uradila neverovatnu stvar sa 18 godina i definitivno je zaslužila to mesto.
