Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Jelena Gavrilović o modi, trendovima i stilu: “Patike su postale moj novi modni fetiš!” (INTERVJU)

Kako da 40-te budu nove 20-te: Ako još uvek ne koristiš ovaj sastojak u nezi kože lica, bilo bi dobro da počneš!

Šta oni koji ispunjavaju život zelenom bojom rade bolje od ostalih?

Zašto je serija Sluškinjina priča toliko relevantna danas i kako pomaže ženama da se (iz)bore za svoja prava

Da li možemo spasiti planetu Zemlju?

Tri sporty chic načina da nosiš patike ovog proleća kao Nina Seničar

Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Horoskop otkriva: Šta vam je potrebno da čujete kad vam je srce slomljeno?

Intervju: Milica Mandić, tekvondistkinja

Intervju: Milica Mandić, tekvondistkinja

1/3

Olimpijske igre u Londonu i osvajanja zlatne medalje 2012. godine za nju je ostvarenje snova. Nakon mnogo rada, truda, ali i vere, uspeh je došao, a upravo ovakvom strpljenju i disciplini ju je naučio sam teksvondo. Poznata tekvondistkinja i srpska reprezentativka u ovoj borilačkoj veštini, Milica Mandić, razgovarala je sa nama o svojim počecima u ovom sportu, o važnosti podrške trenera u toku profesionalnog razvoja, ali i tome koliko joj znači članstvo u “Visa” timu koji sponzoriše ne samo životne ciljeve sportista na terenu, već i izvan njega.

WANNABE MAGAZINE: Iako tekvondo možda ne izgleda kao disciplina kojom bi se bavile žene, ti si srpska reprezentativka baš u ovoj borilačkoj veštini. Zašto baš tekvondo?

MILICA MANDIĆ: Imala sam manje od 11 godina kada sam se upoznala sa ovim sportom i od samog početka mi se veoma svideo. Tekvondo je brz, eksplozivan, kontaktni sport, uživala sam na treninzima, imala sam veliku podršku i svakom bih preporučila da trenira i bude deo takvog okruženja. Iz godine u godinu strast za sportom je rasla, stizale su i medalje – i ostala sam tekvondista.

S obzirom na to da uz tekvondo jačamo ne samo svoje telo već i svoj um, duh i energiju, možeš li reći da si drugačija, jača osoba od kada treniraš ovu korejsku borilačku veštinu?

Naravno. Tekvondo klub “Galeb” je mene odgajio, mnoge stvari sam naučila od trenera i od ljudi u klubu, a isto tako i od sporta. Kao prvo – disciplina, drugo – autoritet. Trener mora da se sluša, trener je na treningu i tata i mama. Nakon toga dolazi samopouzdanje koje dobijaš ukoliko pratiš instrukcije i veruješ u sebe. Isto tako i strpljenje. Za svaki sport je potrebno dosta volje i strpljenja, pogotovo u nekim odlučujućim momentima.

Klub “Galeb” u kome treniraš jedan je od najuspešnijih u Srbiji u oblasti tekvondoa. Koliko je za jednog tekvondistu značajno znanje koje mu pruži trener, a koliko iskustvo koje sam stekne u samostalnoj borbi? Šta je tebi važnije?

Iskustvo u samostalnoj borbi je dragoceno, ali pre toga treba imati trenera koji te vodi kroz tu samostalnu borbu. Trener je meni veoma značajan prvenstveno zbog saradnje koja je duga već 13-14 godina. Sve smo prošli zajedno, od poraza do velikih pobeda i povreda. Dragan Jović je najviše uticao na moj razvoj kao sportiskinje i nema načina da mu se za to adekvatno odužim. Tako da je moj odgovor – podrška trenera.

milica mandic 1 Intervju: Milica Mandić, tekvondistkinja

Editors choice