Kako bi opisao svoj rad?
On je u biti apstraktan ali je baziran na vizuelnim iskustvima koja ja perciripiram svakodnevno. Fascinira me upliv digitalnih tehnologija u čovekovu svakodnevicu danas i posledice toga na poimanje estetike kod svakog od nas. Ja se sa tim informacijama u glavi trudim da proizvedem objekte koji likovno i vizuelno šalju informacije koje ja smatram karakterističnim za vreme u kom živimo.
Koji je do sada tvoj najveći profesionalni uspeh?
Ponosan sam na činjenicu da sam pored uspeha u Srbiji i izuzetnu saradnju sa galerijom Zvono, uspeo da se afirmišem izvan granica naše zemlje i da uspostavim saradnju sa relevantnim galerijama i institucijama u inostranstvu. Lep je osećaj kada ljudi izvan granica tvoje zemlje prate i poštuju tvoj umetnički razvoj.
Pored samostalnih i grupnih izlozbi na kojima sam učestvovao istakao bih i dva projekta na kojima sam imao priliku da izvedem svoje radove: Mural Glitch Building na zgradi Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, i monumentalni vitraž u zgradi Narodnog muzeja u Kruševcu.
Takođe, umetnička knjiga Face to face: Blind date, na kojoj sam učestvovao zajedno sa još 10 umetnika iz Slovenije i Amerike, sada je u zvaničnoj kolekciji umetnickih knjiga MOMA muzeja u Njujorku.
Nagrade su prilično bitne u karijeri svakog umetnika, a meni su svakako najdraže one od MAK muzeja u Beču, koja se desila na samom početku moje karijere umetnika, kao i nagrada za skulpturu na skulptorskom simpozijumu u Taiyuanu u Kini, na kom sam učestvovao prošle godine.
Tu su i projekti koji su u planu i ukoliko se ostvare, biće verovatno oni na koje ću biti najponosniji.
Imao si priliku da se školuješ, kasnije i izlažeš u inostranstvu, da li možes da napraviš paralelu između Srbije i inostranstva?
Moje impresije su takve da se sistem obrazovanja ne razlikuje puno. Uvek sam smatrao da je svaki umetnik sam najodgovorniji za sopstveni razvoj dok profesori na fakultetu služe da pripomognu i skrate taj put spoznaje. Ono što je prednost obrazovanja u inostranstvu jesu kontakti koje pojedinac stiče u samom procesu.
Što se tiče izlaganja, razlika je u tome što u inostranstvu umetnost kupuju i obični ljudi, ljubitelji umetnosti, dok su kod nas to uglavnom retki kolekcionari.
Da li od umetnosti može da se živi u Srbiji?
Uz saradnju sa galerijama u inostranstvu, ja uspevam.
