Za modu druge decenije 20. veka karakterističan je kontrast između bogatih, raskošnih kreacija popularnih u prvim godinama ovog perioda i jednoličnih, jednostavnih kombinacija nošenih u vreme Prvog svetskog rata. Muškarci su nosili pufnaste pantalone, sužene oko gležnjeva, dok su žene najčešće nosile duge suknje koje su dosezale do članaka ili čak do poda.
Do značajnih promena u modi druge decenije 20. veka dolazi početkom Prvog svetskog rata
Moderna ženska silueta postaje gipkija i praktičnija za nošenje. Kada je Ruski balet (Ballet Russes) izveo “Šeherezadu” (Scheherazade) u Parizu 1910. godine, došlo je do popularizacije orijenta, njegove kulture i načina odevanja. Modni dizajner, Pol Poaret (Paul Poiret), bio je jedan od prvih dizajnera koji je uveo ovaj stil u svet mode. Njegove klijentkinje su se brzo transformisale u devojke iz harema u lepršavim pantalonama, sa turbanima na glavama, odećom jarkih boja i u gejše odevene u egzotična kimona. Period secesije uticao je na stil mnogih dizajnera tog doba. Jednostavni šeširi od filca, turbani od tila, zamenili su šešire iz prethodne decenije. Ovaj period u istoriji mode obeležile su i prve modne revije. Njih je organizovala dizajnerka Žen Paka (Jeanne Paquin).
Karakterističan stil francuskog dizajnera Pola Poareta
Ekstravagancija pariskih dizajnera dolazila je do izražaja u više oblika, ali najpopularnija silueta bila je tunika koja se nosila preko duge podsuknje. U ranim godinama ovog perioda bile su popularne suknje sa visokim strukom, a pune tunike koje su imale oblik abažura nošene su preko njih. Do 1914. godine suknje su bile najšire na kukovima dok su najuže bile u visini članaka. Takav trend činio je duge šetnje nemogućim.
Krojeno odelo koje se sastojalo od sakoa i suknje u kompletu najčešće je nošeno u gradu ili na putovanjima. Sakoi su pratili liniju tunike, sa visokim strukom. Imućne dame su uz njih nosile upadljive šešire, krzna oko vrata i mufove u istoj boji. Većina kaputa imala je oblik kimona; širokih linija na ramenima i uskih na liniji poruba. Popularne su bile i krznene bunde.
Promene u načinu odevanja došle su u toku Prvog svetskog rata. Žene su bile primorane da naporno rade, pa je njihova odeća krojena tako da odgovara novim aktivnostima. U ratnom okruženju i brojnim umiranjima, ljudi su najčešće nosili odeću tamnih boja i što jednostavnijeg kroja. Žene su prestale nositi nezgrapne, duge podsuknje, što je uticalo da haljine postanu jednostavnije i kraće. Rat i ratna dešavanja svima su predstavljala prioritet, tako da je najprikladnija bila odeća zagasitih tonova i jednostavnog kroja. Moda je bila u drugom planu.
Popularne cipele za tango, koje su najčešće nošene u ovom periodu, imale su zavijenu štiklu. Kraće suknje stavljale su akcenat na čarape.
Upadljivi, raskošni šeširi omiljen su aksesoar bogatih dama
Veliki šeširi sa širokim, glomaznim obodima bili su glavni modni dodatak u prvim godinama ovog perioda. S vremenom se stil izmenio pa su sve popularniji postali manji šeširi. Od 1909. godine popularnost je dobila “bob” frizura. Modna trendseterka Ajrin Kesl (Irene Castle) promovisala je u Americi trend kratke kose.
Kratak, ravan kaput zamenio je frak u većini formalnih prilika. Muškarci su nastavili da nose odela iz tri dela; sako koji su kombinovali sa prslukom, pantalone i mantil bez kragne. Pantalone su dosezale dužinu do članaka, a ukoliko su bile kraće, muškarci su preko cipela nosili kamašne. Blejzer u modroplavoj ili svetlijoj nijansi ili flanelski sako nošen je u sportskim prilikama.
Različite kombinacije muških odela za razne prilike
Najelegantnija večernja kombinacija sastojala se od tamnog mantila i pantalona uz koji je nošen sako. Večernje prilike zahtevale su nošenje bele leptir mašne i košulje sa kragnom. Manje formalne prilike podrazumevale su nošenje smokinga.
Cilindri su zadržali svoju popularnost, pogotovo među predstavnicima viših klasa. Polucilindri su nošeni u svakodnevnim prilikama, a slamnati šeširi pri sportskim aktivnostima: jedrenju, šetnji i jahanju.
Frak je zamenjen kratkim sakoom
Izvori fotografija: deviantart.net, wikimedia.org, wikipedia.org, coletterie.com
Saška Stojadinović je studentkinja Fakulteta političkih nauka, ponosna Vodolija zavisna od knjiga, pisanja, preterano pričljiva i ćutljiva u isto vreme, rođena u pogrešno vreme. Večito dete.
