Moda je nezaobilazan deo svakodnevice, fenomen koji poput magije očarava svet. Vekovima unazad žene i muškarci neguju svoj stil odevanja. Otvaraju se nova poglavlja u istoriji, modni kreatori donose nove trendove, diktiraju stil odevanja i uvode dame u vrtlog strasti, nazvan: šoping. Modna imperija je doživela svoje uspone i padove, žena kao vladarka tog carstva bila je uzor i muza vojsci svojih krojača, dizajnera, kreatora, šminkera, frizera.
Još u drevnoj egipatskoj kulturi žene su vodile računa o svom izgledu, pronalazeći nove načine šminkanja i odevanja. Modna epidemija se širi, od dubokih dekoltea i pufnastih haljina, do uzanih materijala koje ističu struk i noge. Stilski vremeplov nas ovoga puta vodi u jedan upečatljiv period vladavine modnog carstva. To su četrdesete godine, obeležene ratnim razaranjima, stilskim gubicima i oskudicom ideja.
Bilo je to vreme Drugog svetskog rata, kada ceo svet potresa groznica razaranja i uništavanja. Evropa, modna vodilja, gubi svoju moć. Amerika se takođe upušta u rat. Žene su prepuštene sebi, ostavljene na milost i nemilost siromaštvu i nemaštini. Tada i dame počinju da rade, izgubivši volju za doterivanjem.
Propast industrije, nastale usred rata, umnogome je nazadovala i uništila modu. Kroz ratna vrata ulaze jednostavnost i istovetnost u odevanju. Prati ih uniformisanost, u pravom smislu te reči. Neretko se na ulicama sreću ljudi odeveni u uniforme svih zanata. Teška ekonomska situacija primorava žene da prepravljaju i krpe svoju odeću. Pogođeni ovakvom situacijom, kreatori donose kratke haljine i suknje, kockaste, male jakne, kako bi utrošili što manje materijala. Dame počinju da nose mušku odeću i široke pantalone. Prepoznatljive boje su bile crna, tamnoplava, oker, tamnobež. Cilj nije bio privlačenje pažnje, već isticanje odmerenosti. Nedostatak sirovina za proizvodnju dovodi do ekspanzije sportske odeće i koči razvoj određenog stila. Počinju da se kombinuju gornji i donji delovi odeće.
Žene sve manje računa vode o svom izgledu, silueta postaje krupnija. Nisu više raskošne i elegantne, obučene u skupocena ruha i haljine napravljene od finih materijala. Pripadnice lepšeg pola više ne misle na izvanredno uzak struk, rukavice, šeširiće i pomadice, jer oskudica to ne dozvoljava. Figura peščanog sata tada postaje aktuelna, a dame ne moraju neprestano da gube kilograme, kako bi bile mršave. Obline su ponovo na ceni, a trend ističe ženu koja zna da iznese svoj višak. Za ovo je kriva tada veoma mlada Merilin Monro (Marilyn Monroe).
Rat se polako privodi kraju, a talas razaranja smiruje. Novi modni centar tada postaje Njujork, dok Nemci preuzimaju uticaje iz Pariza. Kraj četrdesetih ponovo donosi kopče, dugmad i kaiševe u modu. Tada su utvrđena pravila da se ne sme koristiti više od 4m tkanine za kapute i ne više od 1m tkanine za bluze. Takođe, nijedan kaiš ne sme biti širi od 4cm.
Italija postaje centar industrije obuće, kao zemlja koja neguje tradiciju izvanrednog dizajna i vrhunske izrade. Bila je savršeno plodno tle za revolucionarna izdanja odeće i obuće. U Njujorku je postojalo oko 400 uticajnih kompanija koje su pravile obuću, ali žene u predgrađu nisu mnogo marile za kupovinu, i dalje su bile vođene udobnošću i jednostavnošću.
Krojači i dizajneri neumorno rade, pokušavajući da iz pepela ožive stil. Najveća imena u modnom carstvu otkrivaju sunce iza oblaka. Umorni od utilitarnog i minimalističkog stila, u svojim kreacijama teže dugim i mekšim linijama. Nakon rata, Kristijan Dior (Christian Dior), kralj modne industrije predstavlja nove trendove. Ženstvenost izranja sa dna i prikazuje se u punom sjaju. Definisan struk, bogatu suknju, velike šešire, rukavice, cvetne nijanse i visoke potpetice više ništa ne može da zameni.
Dior uspeva da spase poljuljano modno carstvo. Godine 1947. predstavlja svoj “New Look”, ističući nežnost, zavodljivost i eleganciju. Njegove kreacije imaju uzana ramena, sužen pojas, naglašene grudi i široku suknju. Ovaj stil predstavlja revoluciju u damskom odevanju, što omogućuje da Pariz ponovo postane centar svetske mode. Christian Dior postaje brend, sinonim za klasičnu eleganciju.
Nova kolekcija uspeva da odbaci sve što je karakterisalo ratni period. Prihvaćena je od strane modne avangarde i žena koje sa zadovoljstvom jednostavnu odeću zamenjuju luksuzom i prefinjenošću. Stil šminkanja je takođe u duhu glamura. Pune slatke usne, jako izražene obrve i senke svedene na minimum bio je izbor posleratnih gospođica. Crna maskara i crveni karmin bili su glavno oružje za lepotu. Prirodni izgled je potpomognut i nežnijim nijansama karmina, kao što su pink i svetloroze, boje na očima su bile blage, braon ili svetlosive, što je predstavljalo stilski ideal četrdesetih godina dvadesetog veka.
Ipak, uvođenje novina u doba siromaštva i posleratnog oporavka nije uzelo maha. Svet nije bio spreman za povratak prenaglašenih i bogatih komada odeće. Još uvek u šoku, potresen velikim stradanjima i krizom nije mogao da prihvati rasipanje i glamuroznu garderobu.
Život nastavlja da teče, istorija da traje, a moda da se ponavlja. Uprkos oskudici u odevanju, stil četrdesetih se vratio, naravno u izmenjenoj varijanti. Neki upečatljivi detalji iz tog perioda poslužili su kao nadahnuće modnim kućama, a cvetni detalji i unifome za žene i dalje su u modi.
Izvori fotografija: return2style.de, fashionsonic.blogspot.com, sitocorock.com.ar, tumbir.com
Jelena Šipčić studira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Obožava modu i voli da piše o njoj. Čvrsto veruje da će jednog dana postati uspešna novinarka.