Renesansa predstavlja kulturni pokret u periodu od 14. do 17. veka, nastao u Firenci u kasnom srednjem veku odakle se brzo proširio na ostatak Evrope
Moda je predstavljala svojevrsni statusni simbol tokom Renesanse. Vlasti se ozbiljno počinju baviti pitanjem klasnih razlika u odevanju i zakonom propisuju šta koja klasa sme da nosi. Bogati građani i plemići nose skupocene, vezom ukrašene svilene haljine, krzno i pojaseve. Običnim građanima i seljacima zabranjeno je posedovanje i nošenje svile. Oni, umesto toga, nose jednostavniju odeću bez ikakvih ukrasa.
Slojevita, ukrašena odeća raskošnih materijala bila je simbol statusa
Ženska moda renesanse
Žene su, kao i muškarci, dnevne haljine nosile preko lanenih košulja. One su se najčešće sastojale iz jednog ili dva dela. Jednodelna haljina bila je dugačka od ramena do stopala. Gornji deo haljine, bio je od čvrstog materijala i ličio na muške prsluke, a sredinom 15. veka zamenjen je korsetom. Dvodelna haljina sastojala se od podhaljine (lanene košulje i suknje) i raskošne glavne haljine. Pufnasta podhaljina nije bila strogo skrivena i ona se mogla videti ispod glavne haljine u predelu rukava i oko vrata.
Odeća dobija na volumenu, dodaju se falte, nabori i visoke kragne
Do početka 16. veka, stil ostaje isti, odeća samo dobija na volumenu: postaje šira i naborana.
Tokom godina, glavni elementi odeće ostajali su isti, a menjani su samo detalji poput oštrine kroja, visine kragne, punoće materijala, u zavisnosti od želja i prohteva kraljeva i kraljica koji su diktirali tempo promena u modi.
Žene su se različito odevale tokom čitavog renesansnog perioda, a najčešće je varirao stil okovratnika. Sredinom 15. veka okovratnici su bili visoki i zaobljeni. Krajem 15. veka ovaj stil se menja, pa postaje moderan duboki ‘V’ izrez koji je otkrivao gornji deo lanene košulje.
Kosa je kod aristokratskih žena skupljena u pozamašne punđe, ukrašene biserima, šnalama ili malim šeširima koji dodaju visinu punđi.
Krajem 15. veka visoka kragna nestaje, a glavna haljina postaje otvorenija tako da više otkriva potkošulju
Muška moda renesanse
Muškarci renesanse najčešće su nosili slojevitu odeću koja se sastojala od svilene košulje, prsluka (doublet), ogrtača, kratkih pantalona i čarapa.
Odeća renesansnog čoveka
Svilena košulja je bila osnovni komad garderobe, pa su je nosili najbliže koži. Pošto je košulja kao takva bila simbol radne klase, teškog rada i mučnog života seljaka, aristokratija je preko svilene košulje nosila doublet ili prsluk. Preko njega muškarci su nosili ogrtače dugačkog i širokog kroja od raskošnih materijala koji su simbolizovali njihovu eleganciju, imućnost, plemenito poreklo. Obavezan deo muške odeće bile su kratke pantalone do kolena ispod kojih su nosili uske čarape do kolena.
Kod muškaraca obiluju pufnasti nabori, krzno i pero na šeširima
Podjednako važni delovi muške garderobe bili su cipele i šeširi. Početkom ovog perioda muška obuća je bila duboka, šiljata i najčešće nošena u kući, dok su kožne klompe drvenog đona nošene napolju. Krajem 15. veka obuća je postala zaobljenija i sa trakom koja je kod članka vezivana u mašnu. Do kraja renesansnog perioda obuća je postala tanja i laganija. Šeširi su takođe upotpunjavali izgled muškarca u periodu renesanse. Oni su najčešće bili ukrašeni raskošnim perom, a nekad i draguljima.
Odeća nižih slojeva građanstva bila je jednostavnog kroja, boja i bez ukrasa. Prenaglašena odeća bila je statusni simbol pa su tako samo pripadnici aristokratije bili nosioci mode renesansnog perioda.
Izvori fotografija: karenswhimsy.com, world4.eu, historytoday.com
Saška Stojadinović je studentkinja Fakulteta političkih nauka, ponosna Vodolija zavisna od knjiga, pisanja, preterano pričljiva i ćutljiva u isto vreme, rođena u pogrešno vreme. Večito dete.
