Romantizam je umetnički pravac koji nastaje, najpre u Nemačkoj, krajem 18. veka, a vrhunac dostiže u periodu 1820-1850. Stil ranog 19. veka odlikuju elementi 18. veka, a odeća koja je bila popularna u periodu 1795-1820. izlazi iz mode.
Moda žena u periodu romantizma
Tokom dvadesetih godina 19. veka kroj haljina spušta liniju struka od ispod grudi na najuži deo struka. Ovaj period karakteriše i vraćanje korseta, koji sada nose i devojčice. Suknja se proširuje, prvo redovima volana, a kasnije i velikim brojem štirkanih podsuknji. Haljine dosežu dužinu do gležnjeva, a ispod ruba vidljiva je čipka podsuknje. Marame i šalovi su obavezni za prekrivanje dubokih dekoltea. Grudnjak haljine usko prianja uz korset koji se kopča na leđima, a široki kaiš i velika šnala na njemu dodatno naglašavaju liniju struka. Najpre su popularni bili pufnasti rukavi da bi ih zamenili veoma široki rukavi nabrani iznad lakta i uski ispod njega. Preko haljina se i dalje nose spenser i pelis. Pelis ima široke, nabrane rukave skupljene oko lakta i jedan ili više kepova na ramenima, kao muški redengot.
Nakon 1840. godine dolazi do manjih promena u ženskom oblačenju. Duboki dekolte zamenjuju haljine tamnijih boja, zatvorenijeg dekoltea, užih rukava i dugih suknji koje sada dosežu do poda. Takođe su popularne bone, kape koje su velikim mašnama vezane ispod brade. Nose se cipele ili plitke čizmice do gležnjeva.
Frizure su takođe jasno definisane i čini ih razdeljak po sredini i viseće lokne sa obe strane dok je na temenu punđa učvršćena ukrasnim šnalama i ukrašena perjem, cvećem ili trakama. Šeširi prate formu frizure i odeće pa su popularni oni sa širokim obodima. Žene prestaju da se šminkaju. To je period kada bledilo postaje moderno. Popularan je i nakit, a naročito viseće minđuše, narukvice i broševi.
Moda muškaraca u periodu romantizma
U muškom kostimu se ponovo javlja anglomanija pa se najelegantnijima smatraju engleski dendiji. Francuski pisac Šatobrijan (Francois-Rene de Chateaubriand) opisuje modernog mladića romantizma: “On treba da na prvi pogled izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i misteriju postojanja.”
U osnovnim linijama nastavlja se raniji period, sa naglašenim strukom i kukovima. Nose se tamni kaputi sa jednoredim kopčanjem. Ramena su širena pomoću naramenica, a struk izuzetno sužen steznikom ili šniranjem prsluka na leđima. Širina i zaobljenost kukova je postizana zasebnim krojenjem peševa kaputa i njihovim nabiranjem na kukovima.
Frakovi se i dalje nose, ali ih u dnevnoj odeći zamenuju kaputi sa izrazito širokim peševima, dugim do kolena, često sa kratkom pelerinom na ramenima – šinjel kaputi. Ova vrta kaputa zamenjuje redengot, koji ostaje u upotrebi samo kao odeća kočijaša i putnika. Prsluci se i dalje nose, a pantalone dobijaju dobro ukrojen oblik. Nabrane su na kukovima i zatežu se kožnom trakom ispod đona cipela. Najčešće su sive. Sredinom veka, umesto preklopa, pojavljuje se šlic današnjeg izgleda.
Karirani i prugasti dezeni nose se u dnevnim varijantama, a crno u večernjim prilikama. Uveče se preko odeće nosi crni ogrtač sa postavom. Tamne, ukrućene kravate zamenjuju se raznim maramama koje se obavijaju oko vrata. One su bile i najbitniji detalj muške odeće. Priča se da je sud o muškarcu donošen na osnovu toga kako je vezao svoju kravatu. Utegnut struk izlazi iz mode 1840. godine. Nose se cipele sa gamašnama i kratke čizmice na šniranje.
Frizure su nešto urednije nego u prethodnom periodu. U modu ulaze razdeljci, po sredini ili sa strane, kao i zulufi i tanki brkovi. Cilindar je jedini tip šešira. U modu ponovo ulaze rukavice. Ostali detalji su štap i naočare na dršci.
Izvori fotografija: zeesonlinespace.net, wikimedia.org, allart.biz, bp.blogspot.com, tumblr.com, furinsider.com
Saška Stojadinović je studentkinja Fakulteta političkih nauka, ponosna Vodolija zavisna od knjiga, pisanja, preterano pričljiva i ćutljiva u isto vreme, rođena u pogrešno vreme. Večito dete.