Srednji vek obuhvata deo evropske istorije od 5. do 15. veka, tačnije od pada Zapadnog rimskog carstva do pronalaska Amerike. Tokom ovog dugog perioda, način odevanja i materijali za izradu garderobe su se menjali, a najveći napredak se primećuje od 12. veka pa nadalje. Pre toga, mnogobrojni ratovi i nemiri nisu davali priliku ljudima da obrate pažnju na garderobu, pa je ostao vidan uticaj grčke i rimske kulture na njihovo odevanje.
Grčki uticaj se posebno mogao primetiti u ženskim haljinama, koje su prekrivale telo od grla do nožnih prstiju, a preko haljine nosile su raznobojne ukrašene ogrtače. Oko struka su vezivale kaiševe koji su visili napred, a glavu su čuvale pamučnim kapama sa kojih je platno visilo preko ramena.
Ovako su se dame odevale u dvanaestom veku
Muška garderoba se sastojala iz istih delova, s tim što se njihove tunike nisu pružale do poda, već do ispod kolena, a kaiš nije imao viseći deo napred. Cipele polako počinju da dobijaju špicasti oblik, po kome je Srednji vek poznat.
Seljak, plemić i sveštenik
Materijali korišćeni za izradu najčešće su bili pamuk, platno, konoplja, koža, vuna, krzno i svila. Dok su siromašniji staleži sami izrađivali svoju garderobu od jeftinijih materijala, plemići su često bili ukrašeni svilom i krznom, a imali su svoje šnajdere.
Sa razvijanjem novih tehnika šivenja, moda počinje da se menja. Ženske haljine postaju sve lepše i raskošnije, a preko njih se nose jakne sa krznom na porubima. Preko jakni su nosile ukrašene ogrtače, koji su se na ramenima održavali tankim tračicama. Kape takođe postaju sve raznovrsnije i istaknutije.
Ogrtač preko ramena i jakna sa krznom kao statusni simbol
Haljine postaju otvorene u predelu grudi i ističu ženstvenu figuru. Dalji razvoj ženske garderobe dovodi do takozvanog spoljašnjeg korseta, koji je preko ramena padao napred i pozadi, ne skrivajući konture grudi. Zimi je bio od krzna, leti od svile.
Raskoš i sjaj obeležili su sam kraj ovog perioda
Iako su žene u Srednjem veku bile prelepo obučene, muškarci su počeli da se oblače ekstravagantno i pomalo smešno, pogotovo mladi plemići. Neki su nosili toliko kratku i usku garderobu, da je bila potrebna pomoć dvoje ljudi da ih obuku, dok su drugi imali rukave koji vise do poda. U ovom periodu bilo je uobičajeno da se nose perike, i to je važilo za oba pola.
Plemići su se gotovo takmičili ko će imati ekstravagantniju garderobu
Istina je da se u ovom periodu garderoba nije prala često, ali se o donjem vešu vodilo računa. Inače, što se donjeg veša tiče, muškarci su nosili duge gaće i neku vrstu potkošulje, dok se za žene do nedavno verovalo da su ispod haljina imale samo pamučne bluze. Pre nekoliko meseci je u ostavi ispod poda zamka Langerberg iz 15. veka u Austriji pronađen ženski donji veš koji neodoljivo podseća na ono što i danas nosimo. Pre tog otkrića, verovalo se da su gaćice nastale krajem 18. veka, a grudnjak tek pre oko 100 godina.
Bretele i vezivanje sa strane, baš kao današnji bikini
Izvori fotografija: siue.edu, designyoutrust.com
Ljubica Krstić savršen dan započinje uz lonče kafe i dnevne novine, a završava ga uz dobru knjigu. Veruje u dobro u ljudima, i da je glavna predispozicija za uspeh – znanje. Voli jesen u Beogradu, a najradije je provodi ispijajući čaj u društvu dragih ljudi. Voli da putuje, ali joj je omiljeni deo svakog putovanja kada otvori vrata od svog starog, dobrog stana i kada oseti miris onog lončeta punog kafe.
