Viktorijansko doba u istoriji Velike Britanije ostaće upamćeno po miru, napretku i nacionalnom samopouzdanju. Međutim, u modnom svetu ostaće upamćeno po reformi odevanja. U evropskoj modi iz pedesetih godina devetnaestog veka nosile su se široke suknje sa krinolinama ili obručima i pufnastim rukavima. Muškarci su počeli da nose vrećaste sakoe kao neformalnu odeću za svaki dan. Nosili su ih sa pantalonama, što je označilo početak poslovne odeće za muškarce.
Šezdesete godine devetnaestog veka obeležile su još šire suknje u ženskoj modi, takođe podržane krinolinama i obručevima. Muškarci su nosili trodelne kombinacije. Uglavnom su se svodile na sako, prsluk i pantalone. Ovoga puta je novina u muškoj modi to što su sva tri dela, i sako i prsluk i pantalone, morala da budu od istog materijala.
U evropskoj modi sedamdesetih godina devetnaestog veka dogodio se obrt. Posle širokih suknji, koje su obeležile pedesete i šezdesete godine, vraća se uska silueta. Sada se punoća suknje nalazi samo u zadnjem delu, a nabore su pridržavale trake. Ovakva moda je zahtevala podsuknje ukrašene suvišnim ukrasima. Nije se dugo zadržala. Nadvladale su pripijene haljine koje su pratile liniju tela. Svečane i elegantne haljine imale su dubok dekolte i kratke rukave, a nosile su se u kombinaciji sa kratkim rukavicama. Inovacije u muškoj modi bili su printovi i razni materijali na majicama, a leptir mašne su bile zamenjene kravatama.
Osamdesetih godina devetnaestog veka na modnu pozornicu se vraćaju široke suknje i pune siluete. Dekolte i dalje ostaje dubok, a ovoga puta pridržan je korsetom. Nisu svi isto reagovali na pojavu korseta u viktorijanskom dobu. Godine 1881. osnovano je društvo koje se protivilo nošenju korseta. Što se muške mode tiče, nastavljeno je nošenje trodelne kombinacije sastavljene od sakoa, prsluka i pantalona kao neformalna odeća za svaki dan. Sredinom ove decenije pojavila se takozvana večernja jakna za muškarce, odnosno smoking sa svilenim ili satenskim kragnama i jednim dugmetom. Ove jakne bile su prikladne i za svaki dan i za večernji odlazak u muški klub. Cipele su imale višu štiklu i bile su uže pripijene uz stopalo.
Viktorijansko doba trajalo je za vreme vladavine kraljice Viktorije, od 1837. godine do njene smrti, 1901. godine. Sama kraljica imala je prilike da vidi bezbrojne promene u modi, ali i u arhitekturi i književnosti. Do 1907. godine odeća je pravljena u velikim količinama i prodavala se po fiksnim cenama u odgovarajućim radnjama. Ručno šivenje je i dalje bilo veoma vredno i cenjeno. Promene u izradi odeće i korišćenje različitih novih materijala svakako su napravile revoluciju u istoriji mode.
Izvori fotografija: fashionhistory.zeesonlinespace.net
Zorana Puretić je studentkinja Fakulteta političkih nauka. Voli putovanja, čitanje knjiga i druženje sa prijateljima. Idealno opuštanje je uz šolju kafe i dobru knjigu.