Prosek, zakon većine, ima svoj evolucijski značaj
U poznatom eksperimentu u kome su ispitanici navedeni da izaberu očigledno pogrešno rešenje, jer su svi pre njih (čiji je zadatak bio da insistiraju na pogrešnom rešenju) uradili to isto. Poražavajući rezultat ovog testa znači da je većina ljudi spremna da odbaci svoje viđenje stvarnosti i da prihvati tuđu, zato što drugima veruje više nego sebi. Ali, priklanjanje većini, deo je kolektivnog, čoporativnog duha, koji ima svoje evolucijsko opravdanje i smisao. Pripradništvo masi povećava šanse za opstanak i gledajući šta rade drugi i imitirajući ih, ljudi su učili i prenosili znanje i razvijali se – od paljenja vatre, preko pronalaska točka, do kvantne fizike, prvo je potrebno raditi po ugledu na nekog i nešto, usvojiti pravila i postupati po utvrđenim obrascima, da bi se u nekom trenutku napravio pomak i otklon u odnosu na utvrđeno i da bi dalji razvoj bio moguć.
Svet se deli na imitatore i inicijatore – ali ta podela je daleko od ravnopravne. Većina ljudi, 95 procenata, kažu naučnici, spada u imitatore, a samo pet posto ljudi spada u inicijatore. Ali taj mali postotak individualaca i pokretača, koji se usuđuju da iskoriste saznanja, vrednosti i solidnost proseka kao odskočnu dasku, ka pistu za uzlet, nosi napredak čovečanstva u svakom smislu – naučnom, tehnološkom, duhovnom.
Većina poklonika komformizma poseže za ostalim pripadnicima većine u strahu i neznanju. Pod pritiskom očekivanja i zahteva, kad ne znamo kako da se nosimo sa nekim problemom, ili nismo sigurni šta tačno hoćemo, lakše je prihvatiti gotova i utvrđena rešenja i ne preispitivati to koliko su ona tačna i validna za nas. Ako je valjalo našim babama i dedama, valjaće i nama. Osim što to nije istina koju svako može da prihvati, niti logika kojom se svako služi. Komformizam nije nešto što treba suzbiti i iskoreniti, ali jeste nešto što svako ko teži ličnom razvoju i oduhovljenju mora da prevaziđe. Danas smo u nju-ejdž maniru masovno podstaknuti i ohrabreni da izlazimo iz zone komfora, razmišljamo van kutije, budimo potencijale, osnažujemo kapacitete. Ali to ne može da bude imperativ većine, osim ako nije propaganda ega, kome treba savremena hrana da bi verovao kako je silno napredovao. Mnogi ljudi su potpuno zadovoljni u granicama svojih zona komfora, sa vrednostima i obrascima koji su bili dobri i za njihove roditelje i babe i dede, ne žele da šire svest i da se prosvetljuju i imaju pravo na to. To su oni kojima odmetnici ponekad zavide i sa uzdahom zamišljaju kako bi se rado menjali sa njima, makar na nedelju dana, samo da se malo odmore od zahteva sopstvene svesnosti.
Izvor fotografija: instagram.com/vintage70s
Aleksina Đorđević
