Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.
Ovoga puta imamo zanimljivog sagovornika. Momka koji trenira američki fudbal. Pričaće nam malo i o tome.
Stefan Conić je rođen 1993. godine. Maturant je Druge ekonomske škole, a planira da upiše Fakultet političkih nauka, smer za međunarodne odnose ili politikologiju.
Stefan Conić
WANNABE MAGAZINE: Reci mi, zašto baš Političke nauke?
STEFAN: Upisujem to, jer su veoma male šanse da odem iz Srbije i kako nemam drugog izbora nego da ostanem ovde, hoću da probam nešto da promenim. Toliko mogu da uradim.
Kada bi imao priliku, da li bi napustio Srbiju?
Sramota me je to da kažem, ali da, otišao bih iz Srbije, čim bih ugrabio prvu priliku, bilo da radim ili da se školujem. Svestan sam da u drugim zemljama mogu naći daleko bolje uslove za život nego u Srbiji.
Ovo pitanje je kao zaštitni znak kolumne. Šta misliš o fenomenu mačkice, tigrice i slično?
Jaoo, (smeh), iskreno ih sažaljevam. Takve devojke ne smatram privlačnim ni vrednim sebe. Ne bih niti jednog trenutka oklevao da ih iskoristim. Za mene to nisu osobe vredne poštovanja. Inače, tigrovi i mačke generalno bi trebalo da su lepe životinje.
Šta misliš, zbog čega se poremetio sistem vrednosti u društvu?
Konkretno u Srbiji je to zbog kriznog stanja devedesetih godina kada se jedino kriminalom moglo doći do novca. Zavladao je žestok patrijarhat i mlade devojke su jedini izlaz pronalazile u postajanju “mačkica i tigrica”. Međutim, mnogo je doprinela i sveprisutna urbanizacija, pogrešno ugledanje mladih na zapad i zapostavljanje dece i njihovog obrazovanja od strane prvenstveno roditelja, pa i profesora, škole, društva, države…
Stefan na treninzima i utakmicama i njegov ljubimac Set
Izgradi mi profil Beograđanke? Kako bi ona trebalo da izgleda, da se ponaša…
Nemam neki poseban stav o tome kako bi trebalo da se ponaša savršena Beograđanka. Šta, da ne baca omot od žvaka na ulicu? Nee, to i ja radim. Savršena Beograđanka je recimo ona koja ume da razmišlja svojom glavom, nije ušuškana u lažni moral u kakvom devedeset posto omladine uživa. Dakle, ona koja je sačuvala prave moralne vrednosti.
Da li bi tebe takva privukla?
Pa dobro opisao sam je više psihički (smeh). Da, privukla bi me ako je pored toga simpatična, naravno.
Kako se o tome mnogo priča, kakva devojka privlači muškarca, evo reci nam ti. Kakva bi privukla tebe?
Fizički ili psihički? Hm, treba da bude lepa, niska, zgodna, pametna i dovitljiva. Bitno mi je da drži do sebe i da ima snažan karakter.
Imaš li uzore?
Za sada nemam.
Zar je moguće? Zar ne pratiš klovnove sa televizije koji su uzori mladih?
Pa to je upravo ono što sam ti već rekao. Oni su se obogatili na lakim poslovima, imaju novca. Niko danas ne gleda moralne već materijalne vrednosti. Da čitaju više ili da se bave nečim ozbiljnim u životu, sigurno ne bi imali takve uzore.
Koje su po tvom mišljenju moralne vrednosti?
Zaključak je da smo svi skrenuli sa puta. Ni sam više ne znam koje su prave moralne vrednosti, a koje su iskrivljena maska današnjice.
Ti treniraš američki fudbal, reci mi, zašto si se odlučio baš za taj sport?
Neobično je, jer nije svakidašnje i to mi se dopada. Ovaj sport nije popularan u Srbiji, razlikuje se od učmalih i monotonih stvari koje svaki dan viđamo. Zato mi se dopao. Pored toga održava mi zdravlje i kondiciju na veoma visokom nivou.
Ima li rivalstva među saigračima?
Ima rivalstva, naravno, kao i u svakom drugom sportu ili bilo kojoj drugoj društvenoj grupaciji, ali sve je uglavnom na prijateljskoj bazi. Uglavnom!
Šta osećaš kada izađeš na teren?
Prvenstveno uzbuđenje i želju da pobedim, želju da se nađem saigračima. Imam osećaj pripadnosti i to veoma prija. Uzimajući u obzir da je američki fudbal veoma grub sport, osećam i veliku dozu adrenalina. Praznim se na terenu i treninzima, a ne na ljudima oko sebe.
Koji je tvoj moto?
Recimo: “Sve se vraća sve se plaća.” Meni nije teško da budem dobar prema svima oko sebe, a ako takvi ne umeju to da cene, to će im se vratiti samo.
Iako ima samo devetnaest godina Stefan je ovim intervjuom pokazao da ima određen nivo svesti o međuljudskim odnosima i društvu u kome se nalazimo. Kakvo nam je društvo, takvi ćemo biti i sami. Mislim da je naše stanje alarmantno. Obrazujte se, čitajte, idite u pozorište, učestvujte u parlamentima, pokušajte nešto da promenite, ako nigde drugde barem u svojoj okolini.
Marina Marinković ne može da zamisli dan bez smeha, sarkazma i prijatelja. Voli Španiju, modu, mamu, poeziju i prozu, dobru organizaciju i Vladu Georgieva. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste. “Don’t get confused between my personality & my attitude. My personality is who I am, my attitude depends on who you are.”
