Reč odelo potiče od francuske reči suite što znači “pratiti”, jer komponente odeće (sako, pantalone i prsluk) prate jedna drugu: imaju iste tkanine, boje i nose se zajedno. Još od prvih decenija dvadesetog veka, kada je čuvena Koko Šanel (Coco Chanel) prekrojila muška odela i u njih obukla žene spremne da zauzmu nove pozicije u društvu, ženska odela nalaze se na istaknutim mestima u plakarima pripadnica lepšeg pola koje drže do sebe i kroz život koračaju pune samopouzdanja i odlučnosti. S obzirom da su se odela uglavnom povezivala sa pripadnicima muškog pola, danas odelo predstavlja simbol ženstvenosti. Ponosno su ga nosile već pomenuta Koko Šanel, Ketrin Hepbern (Katharine Hepburn), Madona (Madonna) ili pak manekenka Linda Evanđelista (Linda Evangelista), dokazujući da žena i u odelu može biti seksi.
Ovako se odelo nosilo na početku njegove karijere
Ženska verzija odela, sastavljena od suknje i sakoa, javlja se tek u devetnaestom veku, namenjena damama visokog društva. Tako uspostavljen prototip ženskog odela prenet je i u dvadeseti vek, koji je uprkos naporima Koko Šanel da žene obuče u pantalone, sve do šezdesetih godina negovao ideju da žensko odelo čine suknja i sako sašiveni od istog materijala.
Ženska odela tridesetih i četrdesetih imala su formu suknje srednje dužine i strukiranog sakoa. Pedesete i šezdesete su skratile dužinu suknje i sakoa, dok su sedamdesete promovisale pluralizam stilova, pa je odelo sve više počelo da odstupa od onoga što se smatra njegovim klasičnim konturama. Potom su došle osamdesete godine i vreme svojevrsnog društvenog konzervativizma i ekspanzije japi populacije. To japi odelo oštrih linija, koje zrači autoritetom i moći, poznato kao takozvani power dressing (oblačenje moćnih) postalo je imperativ u poslovnom svetu. Glavni cilj je bio: ako izgledam kao milion dolara, neće proći previše vremena pre nego što zaista budem vredan bar jedan milion.
...ovako pedesetih godina...
Naredna decenija dvadesetog veka ozbiljno je uzdrmala poziciju odela. Devedesetih se nakon modnih revija neretko moglo čuti da je nastupila era haljina i da su odelu odbrojani dani. Čak i dizajneri koji su svoja imena proslavili odelima, poput italijanskog kralja elegancije Đorđa Armanija (Giorgio Armani) na svojim revijama predstavljali su sve samo ne odela. Sve češće uvodili su se dani u nedelji kada je na posao bilo moguće doći u farmerkama i beloj majici. Međutim, uprkos tome što su pojedine kompanije odobrile “opušteni petak” i uprkos tome što je odelo sišlo sa modnih pista, nije mu održan pomen. Nova kolekcija Armani odela možda nije bila udarna vest u modnim časopisima, ali se svakako mogla naći u svim njegovim buticima. Modni kritičari i dizajneri objašnjavali su da novo odelo treba da naglasi da je poslovna žena, pre svega, žena.
Ali oni skeptični u redovima modnih kritičara pokušali su da opovrgnu tvrdnje dizajnera da je odelu za novi vek sve dozvoljeno, samo ako odražava individualnost žene, te su sprovodili istraživanja šta zaista nose poslovne žene.
...a ovako danas.
Mnogi će se složiti da živimo u eri koja je po mnogo čemu usmerena na izgled, kao i da se veliki napori ulažu u to da se izgledom projektuje odgovarajuća slika. A ako realnost i dalje tvrdi da je odelo to koje obezbeđuje sliku moći, onda je ono i dalje nezamenljivo.
Đina Lukić je učenica srednje turističke škole i na modu gleda kao na način života. Obožava visoke štikle, šoping, New York, luksuz i Karla Lagerfelda. Ne voli romantiku.“When I first moved to New York I bought Vogue instead of dinner. I just felt it fed me more.”
