Radim amaterski na proučavanju i razumevanju onoga što je za mene najvažnije u životu – ljubav, odnosi među ljudima, osvešćivanje nesvesnih sadržaja, razvoj, oplemenjivanje, ukratko, dostizanje ljudske mere veličine sopstvenog bića. Ne bavim se istraživanjima, samo uočavam, doživljavam, povezujem kroz sebe sve što dolazi spolja, povezujem se sa sobom, uz pomoć svih konekcija od spolja ka unutra i obrnuto. I ispada da se to samo tako i radi. Svaki ozbiljan istraživač mora svoj posao da propusti kroz sebe u potpunosti, a onda može da mu se desi, ako je jako dobar u poslu, da istraživanje potpuno opovrgne početne premise i promeni mu život, iako se uopšte nije radilo o tome.
Hoću da kažem da je svaki profesionalan pristup psihološkim, emotivnim i mentalnim sadržajima, problemima i razrešenjima potpuno ličan i potpuno iskustven. Ili nije dovoljno dobar.
Ako tražim terapeuta, verovaću onome ko ima dovoljno ličnog iskustva, integriteta i autentičnosti i čija se profesionalna praksa zasniva na iskustvu transformacije sopstvenog života.
Ovakvoj osobi bih verovala svojim životom.
Potpuno metodična, polazeći od činjenice (barem se njoj dopalo da to smatra činjenicom) da ako nešto nije merljivo, to ne postoji, krenula je u istraživanje o vezama, odnosno povezanostima i završila transformišući i premise i istraživanje i svoj život.
Otkrila je snagu ranjivosti. Naučila je od ljudi koje je posmatrala u istraživanju kakvu ulogu ima povezanost sa sopstvenim osećanjima, sa sopstvenim bićem, osećanje sopstva u potpunoj ljudskoj otvorenosti i ranjivosti, zaokruženo potpunom autentičnošću i integritetom. Za povezanost je potrebna hrabrost.
Pre svega hrabrost da se prihvati sopstvena ranjivost i umeće da se priđe tuđoj ranjivosti bez straha.
Koje su vaše najvažnije teme?
Prvi uslov povezanosti je prihvatanje svojih osećanja, svog sopstva, prihvatanje puno ljubavi i dobrote, sa poverenjem u to da smo adekvatni, vredni i voljeni, bez neke posebne zasluge, već samo zato što postojimo. Svest o sopstvenom jedinstvenom obliku materijalizacije života, tako sličnom i tako suštinski povezanom sa svim ostalim manifestacijama života u svemiru.
Autentičnost i posebnost, bez arogancije i umišljanja da smo bolji od drugih, rezultiraju sposobnošću da komunicamo direktno, putem sveopšte povezanosti, iz bića ka biću. I to je najveća moguća sloboda unutar granica omeđenih ljudskošću. Da dozvolimo sebi da budemo to što jesmo, da volimo sebe da bismo mogli da budemo to što jesmo i da pružimo tu ljubav, prihvatanje i razumevanje svojoj deci.
Da ih ne vaspitavamo putem korekcija i zahteva, da ih ne oblikujemo svojim zamislima o tome šta će od njih stvoriti ljude, nego da im pružimo sigurnost da su dovoljno dobri takvi kakvi su, a da ih mi volimo samo zato što jesu – deca ne treba da zaslužuju roditeljsku ljubav i odanost ničim, osim time što su se rodila.
Takva deca rastu prirodno povezana sa svojim osećanjima i svojim bićem, ne moraju da se rekonektuju i reinstaliraju, mogu da dostignu integritet veoma rano, ona su duboko saosećajna i duboko radosna i ne stide se – što je možda suštinski pokazatelj integriteta.
Ne stideti se sopstvene ranjivosti, ne koristiti odbrane koje zamućuju svaku osetljivost, shvatati prirodu života i ne strahovati od povređivanja jesu zapovesti povezanosti.
U ovom predavanju Brene Brown se dotiče svih ovih suštinskih pitanja, a ona je profesionalac i treba joj verovati.
Izvori fotografija: crossroads-bible.net, soyunhit.com
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
