Kašalj je naglo, eksplozivno izdisanje, pri čemu brzo strujanje vazduha tera nakupljeni sadržaj sluznice disajnih puteva ka ustima. Najčešće je to refleksni odgovor koji nastaje nadražajem receptora za kašalj, smeštenih u sluznici ždrela, grkljana, dušnika, bronhija i ređe u malim bronhijalnim putevima.
Nadražaj na kašalj mogu izazvati strana tela, čestice prašine, isparljiva hemijska sredstva, promene u temperaturi i duvanski dim.
U određenim situacijama, imunološki sistem slabi, gubi sposobnost odbrane i bronhijalne ćelije, kao mehanizam oporavka, stvaraju veće količine gustog sekreta koji blokira treplje na površini ćelija i otežava disanje.
Pušački kašalj
Višegodišnje udisanje dima iz dvadesetak cigareta dnevno nužno vodi bronhitisu, jer supstance iz cigareta uništavaju ćelije koje prekrivaju disajne puteve.
Kašaljem se izbacuje sakupljen sekret, ali nakon nekog vremena, ma koliko bio jak, ne može biti potpuno efikasan. Posledica je da sekret postaje plodno tlo za razmnožavanje bakterija uz pojačavanje napada kašlja. U takvim situacijama neophodna je primena lekova koji razređuju kašalj i olakšavaju iskašljavanje. Kod gustog i lepljivog sekreta, dodatna pomoć je povišen unos tečnosti. Povećan unos tečnosti deluje tako što razređuje gust i lepljiv sekret. Ekstrakt lista bršljana se primenjuje u terapiji kašlja, razređuje gust i lepljiv sekret, širi disajne puteve i olakšava iskašljavanje. Kod nas na tržištu ekstrakt lista bršljana, registrovan kao biljni lek, postoji u obliku šumećih tableta (Prospan® šumeće tablete) čijom primenom se unosi dodatna količina tečnosti.
Pored terapije, važan je presatnak pušenja – dokazano je da su tokom prvih nedelja nakon prestanka pušenja simptomi hroničnog bronhitisa znatno blaži. Nakon tri meseca, kod 77 % bivših pušača kašalj je blaži, a kod ostatka nestaje potpuno. Nažalost, Srbija je po broju pušača u samom vrhu u Evropi i svetu.
Deca i pasivno pušenje
Duvanski dim je veoma rasprostranjena psihoaktivna supstanca i najvažniji zagađivač unutrašnje sredine kome deca mogu biti izložena.
Sadrži preko 4500 različitih hemikalija. Dim koji dete udiše iz okolone (pasivno puši) ima efekat jednak količini od od 30 do 150 cigareta godišnje.
Deca mogu biti izložena duvanskom dimu pre rođenja, ako majka aktivno ili pasivno puši tokom trudnoće, posle rođenja, ukoliko dete živi sa jednim ili više pušača, ili u oba slučaja.
Efekti izloženosti dece hemikalijama duvanskog dima pre i posle rođenja su:
• manja težina i dužina na rođenju
• smanjen koeficijent inteligencije, češće poremećaja pažnje i koncentracije
• usporen intrauterini rast pluća, manje vrednosti plućne funkcije na rođenju
• veća učestalost atopijske konstitucije (sklonost da se jednog dana razvije alergijsko oboljenje), odnosno poremećen je imunološki odgovor
• hronični respiratorni simptomi su češći (kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima)
Nažalost, deca iz pušačkih porodica u visokom procentu postanu pušači, što je verovatno posledica formiranja zavisnosti na sastojke duvanskog dima od najranijeg uzrasta.
Preporuka WHO (Svetske zdravstvene organizacije) je da decu na svaki način treba poštedeti izloženosti duvanskom dimu u okruženju.
