“Nekoliko ponuda
Raskinutih veridbi
Prsten za prstenom
Ma hajde, raskini
Probala ih previše
Na dosadu miriše
On bi da se ženi
A meni se ne udaje…”
Ovako peva Sajsi MC u novoj pesmi “Meni se ne udaje” i sasvim sigurno pogađa pravo u metu! Dokaz za to su i sjajne reakcije publike, naročito žena, koje joj se javljaju sa oduševljenjem što je napisala pesmu kao stvorenu za njih i njihov život. A ona se smeši jer je ponovo postigla željeni efekat – “prodrmala” je društvo obradivši još jednu, na neki način, taboo temu. Šta se još krije iza zanimljivih redova koji zaista teraju na razmišljanje, otkrij u nastavku intervjua!
WANNABE MAGAZINE: Prvo što mi je palo na pamet nakon gledanja spota za tvoju pesmu “Meni se ne udaje” u kojoj divno izgledaš u venčanici, jeste, kad bi svaka žena mogla da snimi neki spot u venčanici, ili imala prilike da malo nosi venčanicu tek onako, da li bi se manje njih udavalo?
SAJSI MC: To je po mom mišljenju jako zanimljva teza, da li bi se žene više udavale da mogu venčanice da nose češće? Meni je venčanica ekstravaganza i uvek mi je bilo lepo da to vidim, ali nisam imala taj doživljaj da je to toliko bitno, e onda se desio obrt. Pre par godina sam prvi put nosila venčanicu na reviji, čak sam i pevala u njoj. Taj “trip” mi je bio fenomenalan, a ta haljina definitivno ima neku magiju, shvatila sam da nije to za džabe što postoji tolika fama. Zato mislim da bi se žene više udavale da imaju priliku da češće nose venčanice, zbog osećaja koji donosi.
Treba li da shvatimo ovu pesmu kao izraz tvog stava o braku? I šta znači ono o zveri i finom dečku i “u meni greška je, kao i obično”?
Pesma nije decidno o meni, ona je nastala iz godina iskustva moje okoline, žena, ali i muškaraca. Moram da priznam da primarno pesmu nisam pisala za sebe, već za neku pevačicu folk muzike, i da je reč o pesmi koja će moći da se peva na svadbama uz trubače i zato je tekst izvan mog stila pisanja. Sublimirala sam životne stilove ljudi koje godinama poznajem i napravila pesmu koja preseca veliki broj ljudi, a spletom okolnosti pesma je ostala kod mene i odlučila sam se da je snimim ipak bliže mom stilu i žanru. Stih “ja sam zver, a ti si fin” nije vrednosna odrednica kako mnogi misle, u pitanju je samo stilska figura koja naglašava njihove različitosti, a ne određuje ko je od njih dvoje kul, a ko nije. Njih dvoje su suprotnosti međusobno, to je bitno u svemu ovome, zato oni ne mogu zajedno, ona nije našla svoj pandan i zbog toga joj se ne udaje.
U čemu žene najčešće greše – u životu, karijeri, vezi?
Ovo je jako kompleksno pitanje, grešimo iz različitih razloga jer smo mi različite, teško je naći neko opšte mesto. Jedino što mogu da nađem kao zajedničku crtu gde grešimo, a koja je uslovljena rodom je, što žene imaju manje hrabrosti da se odupru. Od toga da joj se duštvo meša u život i u način kako ona donosi odluke. Na kraju dana, ona može da uradi nešto samo da bi udovoljila okolini i “kupila” neki mir, a zapravo ona bude nesrećna zbog toga jer je sputala sebe. Za razliku od muškaraca koji su mahom u sličnoj poziciji kao i žene, od njih se takođe očekuju neki postupci, ali im se oprašta ukoliko ta očekivanja ne ispune, dok za žene nema opraštanja. Ako žena odluči da radi po svom osećaju, trpi osude društva, i onda je mnogima lakše da se priklone očekivanjima jer je “svima lakše”, a to nije rešenje.
Postoji li greška koju sebi ne opraštaš, a koju grešku svako od nas sebi treba da oprosti?
Nadovezala bih se na prošli odgovor, ne bih sebi oprostila da se priklonim drugim ljudima i tuđim očekivanjima, protiv svoje volje, samo da bih kupila mir. Da ne pratim svoj instikt, to me jako razočarava i pogrešim uvek. Mada to mi se dešavalo i dešavaće mi se, ali uvek me pomeri iz mesta kad shvatim šta sam uradila. Treba sebi da oprostimo kada smo pogrešili u odnosu sa nekim samo zato što smo imali predrasude i ophodili se prema nekome neprikladno, jer smo verovali u stereotipe. Teško je prema svemu imati valjan stav, pa nam je nekad lakše da samo usvojimo neki obrazac. Kada se razuverimo i shvatimo da nije trebalo tako, ja glasam da to oprostimo sebi.
Da li su žene koje ne žele brak zaista toliko ekstremne i po čemu?
Nikako nisu. To je opasnost samo u očima patrijarhata – žene koje ne žele da se udaju, ne žele da imaju decu, samostale… Kao i bilo koja ljudska bića koja ne žele konvencionalna vezivanja i ljubavne odnose jer imaju svoje koncepcije seksualnosti, pa su recimo aseksualni, jednostavno ne žele ili nemaju potrebu za seksom. Različiti smo po pitalju ljubavnih odnosa i to treba prihvatiti.
Šta je za tebe brak?
To je za mene zajednica dvoje ljudi koji se vole ili se ne vole, ali žele da žive u zajednici koja je regulisana zakonom. Mislim, to mi je prva pomisao na pomen braka, ali istinski, to je želja ljudi da krunišu odnos, da mu daju neki novi nivo, verovatno da ispune potrebu, ali ne mogu da govorim iz lične perspective jer nemam iskustvo braka, ozbiljna je to institucija.
