Možemo reći da je pojam anksioznost relativno nov konstrukt bez obzira na to što su stanje straha i panike poznati od davnina. Anksioznost i strah se često koriste kao sinonimi, ali zapravo to nisu. Strah najčešće povezujemo sa konkretnom situacijom, dok je anksioznost sama po sebi nejasan strah i normalno je da je prisutna u određenim momentima (neposredno pre razgovora za posao, polaganja ispita)…

Anksioznost je reakcija tela na opasnost i alarm koji se oglašava kada smo u opasnosti, a od klasičnog straha se razlikuje svojom neodređenošću. Kad se anksioznost javi, može da utiče na nas i na ljude u našem okruženju.

Umerena anksioznost nije loša, ona tada može da nam pomogne da ostanemo fokusirani na posao ili obavezu, ali ako se javlja često ili je čak stalno prisutna, ako se pojavljuje u momentima kada razmišljamo o stvarima koje nas očekuju i ne možemo u potpunosti da se posvetimo realizaciji ideja – utiče na naš život i naše odluke. Ako vas čini nesrećnim, isrpljenim i neodlučnim, moguće je da imate znake anskioznog poremećaja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by катя (@vitalivna.a)

Naravno, ovo su samo pojedini znaci i ne zaključujte da imate anksiozni poremećaj zbog jednog lošeg dana, već pokušajte da pronađete srž problema i zakoračite u njegovo rešavanje.

Lili Reinhart

Lili Reinhart je, kao i većina poznatih koji su prošli kroz anksioznost, u jednom podkastu ispričala svoje iskustvo i tom prilikom podelila moćne savete koji su joj pomogli u toku borbe, koja je trajala gotovo deceniju i po. Deljenjem svojih saveta želela je da pomogne drugim mladim ljudima koji prolaze kroz istu ili sličnu stvar.

Ne brani sebi osećanja, oseti ih

Između ostalog, podelila je sa publikom da je svoja osećanja potiskivala još kao dete jer je tada, kao i sada, važilo ono da ne smeš da plačeš i budeš tužna, već moraš da budeš hrabra. Znate ono kad smo kao klinci padali i nismo plakali jer smo hrabri. To je klasično potiskivanje emocija. A ako svoje emocije kriješ od sebe, onda ih, podrazumeva se, kriješ i od drugih. Plakanje je najlepša stvar koju za sebe možeš da uradiš. Time čistiš sve negativno. U plakanju ne postoji ništa loše i to nije sramotno. Plač je dobar po naše zdravlje!

Pročitajte i ovo: Ne, nisam ćutljiva, samo sam socijalno anksiozna

Budite svoji

Potpuno je normalno da ljudi cirkulišu kroz naš život, dolaze i odlaze, a mi smo ti koji na kraju dana ostajemo sa sobom. Kad doživite gubitak, često kao savet čujete da je potrebno da budete sa drugima, ali ako to ne želite, ne prisiljavajte sebe. Umesto toga, izaberite ono što vama prija, bilo da je reč o sedenju u tišini ili kratkom putovanju – a ono što je najvažnije jeste da to možete da uradite sami, odnosno da vam vreme koje provodite sa sobom prija i ne stvara čudne i teške emocije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Auré ⚡️ (@_aurep)

Kreiraj novi identitet!

Tokom podkasta, Lili je izjavila da je ranije bila pesimista i da joj je to služilo kao odbranbeni mehanizam. Kao poslednju stavku navela je da je potrebno da počnemo svet da posmatramo na lepši način i da ulažemo u sebe i svoje ciljeve. Kad se usresredite na svoje strahove i brige o budućnosti, oduzimate sebi sadašnjost. A veoma je važno da shvatimo da živimo sada, u ovom trenutku. Upravo to je najbolji početak za rešavanje ovog problema.

Ovi saveti nisu namenjeni da služe kao tretman protiv anksioznosti ili depresije. Ako mislite da možda imate neke od simptoma, ne zanemarujte mišljenje stručnjaka jer su oni tu da nam pomogu da na najlakši način prebrodimo pojedina dešavanja u našim životima.

Pročitajte i: Istina o tome kako se jake žene bore sa anksioznošću

Naslovna fotografija: instagram.com/vitalivna.a

Dragana Stojanović

Comments