Bilo je to burno vreme puno promena. Prvi svetski rat se završio i svet, naravno, više nije mogao biti isti. Nemojte misliti da su najuzbudljivije promene tada nastale u politici ili ekonomiji. Ne, najuzbudljivije promene koje su se u tom periodu desile nastale su među ženama.
Sa Prvim svetskim ratom žene su zbog nedostatka muške pomoći preuzele na sebe mnoge, do tada nezamislive, poslove. Dok su njihovi muževi, očevi, braće bili zauzeti boreći se za svoje zemlje, one su vodile svoju bitku održavajući porodicu na okupu i obezbeđujući sve što je potrebno za njihov opstanak. Tada su, shvativši svoju snagu i sposobnosti, žene postale spremne na promene. Po završetku rata većina njih nije želela da se vrati u ulogu tihe i povučene domaćice. Umesto njih, pojavio se talas novih generacija danas najpoznatiji kao “flaper devojke” (flapper girls).
Počelo je vreme novih sloboda i prva stvar koje se trebalo rešiti bili su korseti koji su uveliko ograničavali kretanje. Čim su se rešile tog oklopa, koji je deformisao žensko telo decenijama pre, nastala je prava mala modna revolucija. Na čelu sa poznatom dizajnerkom Gabrijel Koko Šanel (Gabrielle Coco Chanel) promenjena je čitava silueta i ideja o privlačnom ženskom izgledu. Ranije raskošne haljine sada su zamenjene slobodnijim, kraćim i smelijim komadima. Struk više nije igrao glavnu ulogu, jer je šav na haljinama spušten nisko ispod kukova i nekada popularna silueta peščanog sata sada je zamenjena gotovo dečačkim izgledom. Nekada popularan svetli ten sada je počeo da tamni i sport je postao veoma popularan i zastupljen i među ženskim svetom.
Haljine su postale kraće omogućavajući slobodnije pokrete na podijumu za igru uz zvuke tada popularnog džeza. I frizure su postale kraće, te je tada najpopularniji bio bob, pokriven šeširom – tokom dana ili začinjen nekim ukrasom – u večernjim satima. Jača šminka, koja je ranije bila prisutna samo na sceni, sada je postala svakodnevica, pa su ruževi, krejoni i puderi bili neophodni u svakoj ženskoj torbici. Niz bisera oko vrata bi upotpunio kombinaciju. Devojke su slobodno izlazile, pušile i pile u javnosti, što je do tada bilo gotovo nezamislivo. Igrao se čarlston i šimi, i u tom periodu je emancipacija donela i početke seksa pre braka i kontracepcijska sredstva.
Kažu da je sam naziv flapper girls (iako poznat od ranije) nastao radi klepetanja koje su njihove haljine izazivale prilikom plesa. Još značajnije je talasanje koje su one izazvale u društvu pomerajući granice onoga što je do tada smatrano primerenim ženskim ponašanjem. I kako se čarlston ne može igrati zauvek, tako su sa tridesetim godinama i ekonomskim krahom prestali dani hedonizma i sloboda ove ere. Ipak, njihov trag je ostao uočljiv i oblikovao je godine koje su došle kasnije. Vama, ako ste radoznali da vidite više, preporučujem filmove “Veliki Gatsbi” (The Great Gatsby) i “Ponoć u Parizu” (Midnight in Paris). Možda uz njih i vi poželite da se ošišate na bob ili bar zaigrate šimi.
Ivona Josipović – večita skitnica sa koferom punim uspomena i bogatim skladištem snova. Autorka je bloga “The Smoke Detector”.