Dok očekujemo završetak snimanja drugog dela filma “Montevideo, Bog te video” u kom će reprizirati ulogu Moše Marjanovića, Petra Strugara gledamo u seriji “Budva na pjenu od mora” u kojoj igra (ponovo) fudbalera. Otkrio nam je da je kao mali bio veoma nemiran, pa je uspeo čak da završi na ušivanju rožnjače, da je zbog devojaka pravio svakakve ludosti, da je pre glume bio upisao nautiku… Kako nije stidljiv, svašta nam je ispričao, a mi smo to preneli vama.
WANNABE MAGAZINE: Prva uloga i odmah glavna, u jednom od najgledanijih domaćih filmova, priča o nominaciji za Oskara, ogromna popularnost, rad na drugom delu “Montevidea”, put u Urugvaj… I sve to nekako iznenada. Šta ti je pozitivno, a šta negativno doneo projekat “Montevideo”?
PETAR STRUGAR: Znaš šta mi je rekao drugar danas za to, kako sam u jednom periodu nešto bio smoren, znaš ono daleko od kuće, ništa mi nije išlo, sav sam bio nešto dosadan sam sebi i kaže drugar: “Čoveče, gledam te danas, izašao ti film, izašla ti serija, ti si sad normalniji nego što si bio!” Tako da pravo da ti kažem, meni popularnost, jeste da imponuje i sve to, ali mi je to pre merilo koliko smo dobro odradili posao. Ne gledam je na neke nepravilne načine, nema me u javnosti ako ne moram da budem i trudim se da tu popularnost gradim samo na osnovu svog rada, zalaganja i toga kako sam odradio posao. Priroda posla je takva da sam javna ličnost, da sam glumac i da me ljudi znaju. Kada je sve to počelo bilo je nekako odjednom. Ja sam se onda malo izmakao da sagledam stvari, ne znam bre gde sam. Tek što sam došao ovde, dobio prvu ulogu, rekoh: “‘Ajde ja da prvo fino sagledam situaciju pa ćemo lako ostalo.” Pravo da ti kažem bilo mi je malo glupo u početku da dajem tolike gomile intervjua, ma i sad mi je, nemam ja toliko životno iskustvo da mogu uvek nešto novo da kažem, a ne volim da se ponavljam. I ovo što sad govorim se donekle ponavljam, ali shvatio sam da, nekad će te neko pitati nešto novo, pa moraš da ponoviš par stvari da bi rekao to nešto novo.
Uvek si isticao da ste se na snimanju prvog dela filma dobro zabavljali, da li je to bio slučaj i sa drugim delom? Podeli sa nama neku anegdotu.
Jeste, jeste, bilo nam je fenomenalno. Ne mogu da ti opišem. Imaš dvanaest momaka koji su potpuno pozitivni, zdravi, sličnog godišta, ma bilo nam je baš lepo. Žao mi je što ne mogu sad da ispričam neku anegdotu, to su sve naše intimne stvari koje nekako nikome ne prepričavamo, jer su dosta interne, intimne i onda i ne možeš baš svima da ih objasniš. Ali eto ima jedna, evo sad sam se setio, npr. Andrija Kuzmanović se stalno uspava i onda jednog jutra kaže on organizatorima da neće prevoz nego će doći sam. I nema ga, kasni, zovu ga iz organizacije, mi čekamo, kažu: “Andrija, gde si ti? Kasniš već pola sata.” On koji odgovara: “Evo me, stižem za dva minuta bukvalno.”
“Andrija, ti si još u krevetu?”, on ćuti, ćuti i kaže: “Jesam.”
Čitateljke će možda razočarati informacija da je Petar u srećnoj vezi već više od godinu dana
Kada si poslednji put ukucao svoje ime na Googleu? Znaš li koliko stranica na Facebooku ima posvećenih tebi?
Znam da smo nešto skoro pogasili lažne profile na Facebooku, pošto su svašta pisali. A stranice imam možda četiri. Ne gledam ja to.
Imaš jedanaest ili dvanaest stranica.
Jedanaest – dvanaest?! Stvarno? Koja ima najviše članova? (smeh) Šalim se, nije bitno. Ali otvorio sam svoj Twitter. Pa pratite me vi na Twitteru, video sam da me Wannabe Magazine prati! E, a što se tiče pretraživanja na Googleu, skoro sam nešto tražio, nisam “guglovao”, ali sam gledao svoj IMDb profil, pošto se nešto desilo i izbrisale su mi se slike i CV, pa sad moram sve ponovo da sednem da napravim. A ovo šta ljudi pišu o meni, intervjui i sično, ne gledam. Ionako će pisati svašta.
Da li postoji delo po kome bi voleo da se radi film, a ti da dobiješ ulogu u adaptaciji? Koja je to uloga koju bi definitivno voleo da imaš u rezimeu?
Jao, voleo bih “Đavolov učenik” (The Devil’s Disciple) od Bernarda Šoa (Bernard Shaw), ali to može da bude i pozorišna predstava, a i film naravno. Igrao bih lik Ričarda. Sjajna uloga, jako mi je zanimljiva bila još kad sam čitao na Akademiji. Naravno voleo bih kad bi se ekranizovalo nešto iz epske fantastike, pošto to inače volim. Na primer delo “Kosingas – Red zmaja” od Aleksandra Tešića je sjajno. To bih baš voleo da se ekranizuje i da igram Marka Kraljevića. (smeh) A što se tiče strane, pa gotovo sad, “Gospodar prstenova” (The Lord of the Rings) su već uradili. (smeh)
U mnogim likovima bi se oprobao, ali najviše voli epsku fantastiku
Pošto si kao mlađi trenirao odbojku, a za potrebe snimanja “Monevidea” si naučio da igraš fudbal, u kom sportu si sada bolji? Ili da ipak potegnem Playstation i izazovem na dvoboj?
U odbojci sam tata-mata! Sony ne znam da igram, volim samo da se mlatim u igri “Tekken”, ali uglavnom gubim. Tako da ne znam dobro da igram, ali volim da igram. (smeh)
Ako stvarno bude smak sveta ove godine, zbog čega ćeš najviše žaliti?
Za mojim ostrvom, što ga nisam kupio. Šalim se. Mada to mi je super, ako zaradim neke milijarde kupiću ostrvo i biće mi kul. Zvaće se “Republic de los Petar” ili tako nešto, nemam pojma. (smeh) A za čime ću da žalim? Uf, za svim što nisam uspeo da uradim, a hteo sam.
U našem časopisu postoji rubrika 3u1, gde svako od nas predstavlja svoj omiljeni muzički album, knjigu i film, pa reci nam ti svojih 3u1?
Omiljena knjiga, tj. serijal mi je Tolkinov (J. R. R. Tolkien) “Gospodar prstenova”. E sad, ja albume kao celine nešto ne slušam. Uglavnom slušam pojedinačne stvari, ono što mi se svidi. Recimo mnogo volim od The White Stripes “Seven Nation Army”. To mi nekako prvo uvek padne na pamet, jer sam to prvo svirao sa bratom. Ali od muzike generalno volim Radiohead, ma volim svašta da slušam, volim na primer od Letu Štuke drugi album, ne mogu da se setim kako se zvao. Ono “Mjesto za dvoje, što ljube se…”, eto taj album volim npr. A što se tiče filma, svi moraju da pogledaju “Kuma” (The Godfather) to je osnovno, pored toga naravno treba da odgledaju “Montevideo, Bog te video”. (smeh) Šalim se. Čekaj da vidim šta sam gledao skoro. “Šerloka Holmsa” (Sherlock Holmes) prvi i drugi deo obavezno, genijalan je. Onda “Rokenrola” (RocknRolla) recimo, isto odličan film. Toplo preporučujem i ovaj novi film o Radivoju Koraću “Žućko”.
Mnogo voli more i na obali se najbolje oseća, zato planira da celo leto provede u rodnoj Crnoj Gori
Čula sam da su ti zanimljivi ekstremni sportovi. Reci nam u kom bi se sigurno oprobao i zašto?
Uf, ja se oprobavam ceo život. Ronjenje, jedrenje, skijanje na vodi, sad ću, nadam se, da uzmem dasku za jedrenje. Windsurf, to još nisam probao. Planiram rafting Tarom, onda planinarenje, u Nikšiću ima dobar klub za to. Ma sve da isprobam što ima! I padobranstvo hoću, ali za to moram u Mađarsku da odem, ima dobra škola, odmah skačeš sa 4,000 metara, sa dva instruktora. Ali za to moram da odvojim par dana, ko zna kad ću ugrabiti vremena, verovatno ćeš ti pre mene skočiti.
Zanimljivo je da si zbog jedne devojke krenuo na glumačku sekciju i to se ispostavilo kao dobra odluka. Šta si još radio zbog devojaka?
Ma ja uvek zažalim zbog svega što radim sa devojkama. (smeh) Nekad ja, nekad one. Šalim se, naravno. Znaš kako, ja sam razne gluposti zbog žena radio. Mada najviše sam zbog ove jedne, zbog koje sam i na glumu krenuo, zbog nje sam baš svakakve gluposti pravio. Počeo sam da slikam zbog nje! Grafike sam joj radio. Baš sam bio odlučan da je osvojim, ali nisam uspeo. Mada opet, sve je zbog nje pozitivno ispalo.
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje : “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”
