Dame i gospodo, zaključen je prvi konkurs za najbolju kratku priču na temu “Želja”. Drago nam je što ste se odazvali u velikom broju. Na mejl redakcije pristiglo je šezdesetak priča nekih pedesetak autora. O tome da vi, naši čitaoci, lepo pišete, osim što lepo čitate naše tekstove, svedoči podatak da je čak petnaest priča ušlo u “uži izbor”. Stoga smo se dobro pomučili da od “užeg izbora” napravimo “još uži”, da bi žiri konačno proglasio pobednika. Pred vama je pobednička priča Sonje Todorović, gimnazijalke koja pokušava da odluči čime da se bavi u životu. U međuvremenu, dok ne odluči, voli da čita, piše, sanja i jede.

Želja
Sonja Todorović

Bila jednom jedna Želja. Lutala je po svetu pokušavajući da ispuni svačija očekivanja. Pretvarala se u prelepe devojke i muškarce savršenog izgleda. U novac, kišu, dugo očekivanu bebu, lek, nagradu, milostinju…

Nije se žalila na to što su ljudi brzo zaboravljali na zahvalnost, niti na njihovu pohlepu ili podmuklost. Nije se transformisala samo u dobre želje, nego i u one zle, bolesne i izopačene. Bila je stvorena da ispuni sve, šta god to bilo.

Međutim, ubrzo je shvatila da ne može sve da postigne. Bilo je previše ljudi, snova, neizgovorenih žudnji, skrivenih šaputanja, tajnih misli… Radila je duplo više, a nije uspevala. Mnogo ljudi je ostalo sa željama kojima su posvetili sav svoj život, a koje se nisu nikad ispunile. Mnogo je bilo onih koji nisu uspeli da dobiju ono što vole, pa su bili prisiljeni da vole ono što su dobili.

Nisu se svi žalili. Neki su samo slegali ramenima i govorili da je život takav, stvoren za mučenje i bol. Drugi su duboko zakopali svoje pređašnje želje i posvetili se nečemu drugačijem. Ali, bilo je i onih koji su svake noći jecali u jastuk, kojima se duša kidala, a razum menjao, jer ostvarenje njihovih želja nije bilo na vidiku.

Tad je Želja počela da se menja. Počela je da se žali, da zabušava, da provodi vreme ispunjavajući sopstvene hirove, a ne udovoljavajući drugima. Da li je to bio odgovor na reakciju ljudi na koju je naišla kad ne ispuni ono što su hteli? Ili je to bio odgovor na očajanje koje ju je gušilo i teralo da postane zlobna? Ni sama nije znala. Samo je osećala da se menja. Ali ne na bolje.

Sreća je zavisila od Želje, a ona kao da je volela tu igru moći. Kao da je volela da gleda protivnika kako se mrvi, pada pred njene noge, pretrpava je lažnim obećanjima. Kao da je volela da igra tu igru gde je ona uvek bila pobednik.

Ljudi su počeli da zaziru od nje, da se plaše da žele nešto. Plašili su se da će, ako dobiju nešto od nje, ona zauzvrat da uzme nešto od njih, a nisu mogli da odrede šta im je bitnije. Samo je Želja to znala. Ljudi nisu više hteli da ostvaruju svoje snove, pokušavali su da ih sakriju i da žive životom bez pravih užitaka, sa strepnjom da će Želja prepoznati da im je potrebna i da će ih potom uništiti.

Njoj nije bilo jasno zašto skrivaju sebe, zašto se toliko plaše svojih osobina. Oni su mislili da je problem u Želji, a ona da je problem u njima. Bila je opasna, za nekog i otrovna. Ubrzo je nastala ona izreka: “Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.”

Sonji tople čestitke od celog tima našeg i vašeg Wannabe Magazine-a. Očekuju je i lepe knjige: roman “Ludače” i zbirka eseja “Net Bizzare” autora Ranka Trifkovića i knjiga “Plastic” Ivana Jovanovića. Svima ostalima želimo da naoštre pera i pripreme se za nove književne izazove Wannabe Magazine-a.

Comments