Bela kao sneg. Usne crvene kao krv… Iako se opis Snežane vekovima nije menjao, njena priča se pojavljuje u mnogo različitih verzija koje prethode priči koju su objavili Jakob i Vilhelm Grim (Jacob i Wilhelm Grimm) u 19. veku. Da li je priča samo plod mašte ili je zasnovana na priči o devojci koja je živela u 16. veku?
Kontesa Margaret fon Valdek (Margarete Von Waldeck) (1533-1554) bila je devojka izuzetne lepote, koja je odrasla u malom mestu, Bad Vildungen, gde su deca radila u rudnicima bakra koje je posedovao njen brat. Deca su zbog loših radnih uslova bila zdepasta i obogaljena, te su ih meštani prozvali patuljcima. Tu je živeo i čovek koji je trovao jabuke i davao ih deci da bi im se osvetio zbog krađa. Margaretina majka umrla je kada je njoj bilo svega četiri godine, a otac se ubrzo posle toga ponovo oženio, te je devojčica odrasla sa maćehom, Katarinom fon Hacfeld (Katharina Von Hatzfeld).
Kada je napunila 16 godina (koliko Snežana ima u priči braće Grim), poslali su je na dvor u Brisel gde je privukla pažnju mladog španskog princa, Filipa II (Felipe II). Filip se zaljubio u njen čist, beo ten, pune crvene usne i u njenu sjajnu, dugačku, plavu kosu (u izvornoj verziji priče braće Grim Snežana je takođe plavuša). Nažalost, kako to uvek bude u stvarnom svetu, prinčeva i Snežanina ljubav bila je politički nepovoljna za državu koju je princ Filip II trebalo da nasledi od Karla V (Carlos de Austria).
Na sreću po kraljevsku porodicu, koja nije odobravala njihovu ljubav, Margareta umire u 21. godini pošto se zagonetno razbolela. Mnogi njeni savremenici bili su uvereni da je ubijena, jer su se simptomi bolesti mogli pripisati trovanju.
Da li je princ Filip II bio Snežanin dragi?
Život Margarete fon Valdek, iako bez srećnog kraja, previše podseća na pomenutu bajku da bi je pripisali slučaju. Tačno je 200 godina prošlo od priče o Snežani braće Grim i do sada je izašlo preko stotinu filmova, predstava, knjiga koje prikazuju razne verzije ove neprevaziđene bajke. Iako ju je možda Volt Dizni (Walt Disney) najviše popularizovao crtanim filmom, njegova verzija ipak u velikoj meri odskače od originalne priče.
Ove godine su se pojavila čak dva filma u bioskopima zasnovana na “Snežani”. To su “Ogledalce, ogledalce” (Mirror, Mirror) sa Džulijom Roberts (Julia Roberts) i “Snežana i lovac” (Snow White and the Huntsman) sa Kristen Stjuart (Kristen Stewart). Na malim ekranima davala se serija “Jednom davno” (Once Upon A Time). Meni najdraža verzija Snežane jeste film iz 2001. godine, “Snežana: Najlepša od svih” (Snow White: The Fairiest of Them All).
Kristin Kruk kao Snežana
Da li bi priča o Snežani postojala da kontesa Margareta nikad nije živela? Na ovo pitanje ne možemo dobiti odgovor, jer vreme i ljudska mašta pretvaraju bajkovite životne priče u fikciju koja više ni ne podseća na istinu. Iako život nije bajka (što su mi mnogo puta ponavljali dok sam odrastala) i dobrota ne pobeđuje uvek i ne završava se sve srećno, bajke su uvek oponašale život, ili život kakav bi trebalo da bude.
Dok god postoje ljudi i ljudska potreba za srećom i ljubavlju, postojaće i bajke koje su uvek tu da nas podstaknu da budemo malo bolji i pošteniji. Možda će tada i naš život poslužiti kao nadahnuće za još jednu bajku sa srećnim krajem, koju će slušati generacije koje dolaze.
Katarina je polaznica naše škole web-novinarstva
Katarina Mitrović studira prirodne nauke, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da to podeli sa svakim ko bi je saslušao. Omiljeni citat je od Oskara Wildea: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati”.
