Onaj osećaj da zadržavaš dah u grudima, da se šunjaš kroz život, osluškuješ i gledaš okolo da uočiš neku opasnoсt – to je tačno kako se osećaš kad ne živiš punim kapacitetom, odnosno, kad ti strah, sumnja i anksioznost uništavaju životnu radost i šanse za ljubav i sreću. Da bi bila srećna, energija mora slobodno da protiče kroz tebe – ako je blokiraš strahom i očekivanjem loših ishoda, trošiš snagu koju bi mogla da usmeriš u radost i uživanje u životnoj i ljubavnoj igri.
Dižeš gard svaki put kad ti se neko dopadne
Osećaš se ugroženo sopstvenim osećanjima, ne želiš da budeš ranjiva i otvorena i tvoj gard (koji nikad i ne spuštaš) podiže se i pojačava. Ponašaš se rezervisano, distanciraš se i hladna si – osim ako nije veoma senzitivan i bistar i zainteresovan, onaj ko ti se sviđa nikad ne bi pogodio da imaš neka osećanja prema njemu i da vredi truditi se. Na ovaj način, umesto da se zaštitiš od mogućeg emotivnog povređivanja, povređuješ sebe odmah uskraćivanjem izražavanja emocija. To je otrov koji negde mora da proradi u tvom telu i duhu.
