Leto u Beogradu

Leto u Beogradu

Sviće, a DJ pušta “Bromance”. Odavno smo prestale da osećamo svoja stopala, ali i dalje se ne predajemo. Igramo zatvorenih očiju i razmišljamo o letu, ljubavi, svim žurkama na kojima smo bile, prisećamo se svih šala kojima smo se smejale. Prvi zraci Sunca čine da reka izgleda kao da je od zlata.

- “Ovaj Beograd je ponekad zaista najlepše mesto na svetu!“, rekla je drugarica koja se posle dužeg boravka u inostranstvu vratila u Beograd.
- “Može još jedna tura?“ – reagovala sam brzo dok su se njoj oči punile suzama.
- “Može brate. Mnogo vas volim.“, nasmejala se, “Popijemo i idemo kod mene!“.

Druga drugarica i ja smo se tog dana “preselile“ na nekoliko dana kod nje. Vukla sam kofer po prevozu, pritom se boreći sa glupom kratkom haljinom, koja je svakim mojim korakom klizila sa znojavog tela.
“Kad već ne možemo da otputujemo negde, što ne bismo istripovale da smo otputovale i provele se kao nikad do sada, ali u Beogradu?“

Drugarice na okupu. Treći koktel i situacija se već otima kontroli.

- “Ajde da se igramo! Prvo ‘ili – ili’, ‘pa pitanje – odgovor’.“
Jedna je negodovala, žurila je kući, a i pošto je u dugoj vezi smatrala je da je glupo da igra ‘ili – ili’. Nakon što smo je pitale ili fudbaler ili dečko, ili konobar ili dečko, i ili glumac ili dečko, a ona sva tri puta odgovorila dečko, shvatile smo da nema poentu više ništa da je pitamo. Ali zato je “gospođica moj dečko” nama ostalima znala baš da postavi zeznuta pitanja.

- “E smarate, ajde pitanje – odgovor. Pitanje za vas – Je l’ imate osmice?“, prekinula je prvu igru drugarica svetski putnik.
- “Kakve osmice, meni ništa nije jasno.“, zbunjena je bila facebook zavisnica.
- “Pa osmice brate, zubi, hello! Znaš, ako nemaš osmice, to u nekim situacijama može da bude veliki plus, razumeš sad?“, podigla je obrvu.
- “A fuj, nisi normalna. Neću tako da se igram. Strašno.“, sela je za komp da pusti neki od svojih hitova. Ustale smo, skakale i vikale sve dok nam baba sa sprata iznad nije banula i pitala nas: “Deco, je l’ se vi drogirate? Odakle vam toliko energije? Pazite se ćeri, nemojte da vas zanesu svetla velikoga grada.“; mrmljala je dok smo je izguravale iz stana. Očekivale smo društvo.

Trema. Dugo se nismo videli. Šta sad?

Došli su i doneli piće. Seo je tu, onako ogroman, i već počeo da hejtuje. Posle izvesnog vremena, svi su otišli negde i ostali smo sami. Smejali smo se i nazdravljali dok mi je objašnjavao kako je i zbog čega nastalo kucanje čašama. Tada smo se poljubili prvi put.

- “Ajde da idemo na Adu!“, uleteo je njegov drug, držeći moju drugaricu za ruku.
- “Sad? Ma daj…“, moj hejter je opet negodovao.

Ipak smo otišli. Bila je to lepa noć. Seli smo pored vode i zaista je ličila na more, na onaj najlepši osećaj spokoja, dok slušaš šum talasa, gledaš u mesečinu, a u pozadini se jedva čuje neka muzika.
- “Ti i ja, misliš da je to moguće?“, prekinuo je tišinu.
- “Ćuti.“, rekla sam da bih izbegla neprijatan razgovor i uživala u ovoj noći koja se više nikada neće ponoviti.

Nekako smo se pred zoru skupile nas tri, četvrta je otišla sa dečkom.
- “Ajde mala, večeras ti i ja spavamo zajedno. Pokaži se već jednom. Nikakav si ljubavnik. Uvek se napiješ i zaspiš.“, šalila se preteći mi prstom sveže istetovirane ruke, na kojoj je stajalo početno slovo imena njenog dečka. S druge strane šuškala je kesa smokija.
- “Uzmi, što nećes? Uželela sam se ovih stvari, nemoj da se smeješ.“, zadovoljno je prigrlila kesu svetska putnica.

Sutradan smo otišle na bazen, pile ledenu kafu i ručale plodove mora. Posle toga smo se u žurbi sređivale, stavile nove šešire i otišle na krstarenje Dunavom. Držale smo po čašu šampanjca dok je Sunce postajalo crveno.
“Realno bolje je nego na moru. Da smo otputovale, nikada ne bismo radile ovakve stvari. Ne bismo upoznale sve one ljude i ne bismo otkrile da ima još dobrih mesta za izazak sem onih na koje smo navikle. Plivale smo, pocrnele, gledale svitanja, padale sa bajsa na Adi, čitale knige, jele kuvani kukuruz i krofnice, odmarale se. Ovo je do sada moje najbolje provedeno leto!“, rekla je drugarica koja je odmah uzela telefon da ovu misao stavi kao status na fejsu.


Lenka Gatić – džepno izdanje smotane plavuše koja obožava žensko filozofiranje uz miris produženog u maloj bez mleka. Smeje se kada svi polude, a paniči kada su svi smireni. Sve što zavoli prvo ishejtuje. Ne voli viceve, već originalne fore. Ako ikada vidite da pije, ne takmičite se sa njom i ne dajte joj da priča.