U borbi za tiraž ništa nije sveto. Seks, religija i smrt su bile i ostale najkontroverznije teme, te se nemojte začuditi što nas je danas teško šokirati. Jer sve što danas vidimo na trafikama neko je negde davno smislio i ovekovečio na naslovnoj stranici jer je naslovna ta koja prodaje magazin. Prisetimo se onih koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim.
U januaru 1939. godine, Hitler je stao rame uz rame sa Ajnštajnom, Krajslerom i drugima
Hitler (Adolf Hitler) je čovek godine. Magazin “Time” nije pogrešio jer je do tada Adolf već zaposeo Austriju i Čehoslovačku, a još uvek nije bilo ispaljenog metka, tačnije nije se govorilo o svemu što se “kuvalo” unutar Nemačke. Hitlerov uticaj i moć su bili na vrhuncu snage, te u neku ruku najveći koljač u savremenoj istoriji je čovek godine. Kampanja mržnje koju je sprovodio je bila dovoljna da pomuti razum mnogima, kako u tako i van Nemačke. Ali ovo nije jedini primer glorifikacije zločina u kategoriji “Man Of the Year”, po izboru “Time” magazina. Nakon Hitlera, usledio je Staljin (Joseph Stalin), a čak dva puta je ova titula pripala bivšem američkom predsedniku Bušu (George W. Bush), koji važi za najomraženijeg u istoriji SAD-a.
Teško je pogledati istini u oči, posebno kada imate povez preko očiju
Ko uopšte želi da čuje istinu o ratu? Magazin “Life” je krajem 1965. godine rešio da se pozabavi ratom u Vijetnamu, i verovali ili ne, ova naslovna strana je naterala američki narod da se zapita. Hrabrost urednika i fotografa se isplatila, mada gledati sa trafika lice vijetnamskog zatvorenika kako umire bukvalno pred vaše oči, svakako nije prijatno. Blago rečeno. Inače, fotograf Pol Šucer (Paul Schutzer) je poginuo dve godine kasnije u Šestodnevnom ratu u Izraelu.
Pitanje koje se svaki čovek u nekom trenutku života ne može da ne zapita
“Time Magazine” se 1966. godine zapitao da li je Bog mrtav. Do danas, ovo je najkontroverznija naslovnica ijednog magazina, a odgovor na pitanje nikada nismo dobili. Šezdesete su bile godine preispitivanja, te se nije slučajno ova naslovnica našla na pravom mestu i u pravo vreme, mada za prosečnog, konzervativnog čitaoca, ovo pitanje se ne postavlja.
Kriv je jer je promenio veru i odbio da ide u rat
Godine 1968. Muhamed Ali (Muhammad Ali) je odbio da se priključi američkoj vojsci zbog svojih verovanja, te je privremeno izgubio titulu najboljeg boksera u svojoj katergoriji. Magazin “Esquire” se poslužio umetničkim delom “The Martyrdom of St. Sebastian”, samo što je mučenik Ali, a ne Sebastijan.
I crkinje su seksi?
Da se muškarci mogu zabaviti i dok gledaju fotke nage žene tamne pute magazin “Playboy” je uvideo u oktobru 1971. godine. Prva afro-američka lepotica na naslovnici Hefnerovog “čeda” je Darin Stern (Darine Stern), mada ni četrdeset godina kasnije ne možemo da ne primetimo da je prava retkost videti ne-belu ženu na naslovnici. Osim ako nije Opra (Oprah) ili Bijonse (Beyonce).
U januaru 1973. godine, psu je uperen pištolj uz slogan “Ukoliko ne kupite ovaj časopis, pas će biti ubijen”. S obzirom da je magazin “National Lampoon” humorističkog karaktera, mnogi su ovu naslovnicu tako i shvatili, ali opet, ne zaboravimo da je ovo vreme pre Photoshop-a, te nam nisu baš najjasniiji motivi fotografa Ronalda Herisa (Ronald G. Harris), kao što nam nije jasno ni šta mu je ovaj psić skrivio.
Čak nije ni smešno, samo bizarno
Magazin “Hustler” ne može se pohvaliti ukusnim naslovnicama, ali godine 1978. su dosegli do najviših granica neukusa. Uz odgovarajući komentar Lerija Flinta (Larry Flynt), ovaj par ženskih nogu ide tamo gde im je mesto – u mašinu za mlevenje mesa.
Dve muve jednim udarcem: golotinja i smrt superstara
Da je ova naslovna strana izašla nekih mesec dana ranije, iako provokativna, definitivno bi bila manje eksploatisana. Eni Libovic (Annie Leibovitz) je fotografisala par Ono/Lenon (Yoko Ono, John Lennon) samo par sati pre njegove smrti u decembru 1980. godine, a ovo izdanje “Rolling Stone” magazina se pojavilo u januaru 1981. Ova naslovnica je zvanično proglašena najpopularnijom u proteklih četrdeset godina od strane američkog društva za izdavanje štampanih medija.
Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)
