Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (6. deo)

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (6. deo)

U prošlom broju Doroteja nam je otkrila da se treba čuvati saveta, posebno dobronamernih i predložila nam jednu malu vežbu kao dokaz šta snaga volje može da postigne.

Uprezanje nesvesnog

Doroteja nije jedina koja primećuje da je proces pisanja spoj racionalnog i iracionalnog. Pisac u nama progovara ili ne. Međutim, Doroteja nas jedina ohrabruje da je nesvesno moguće upregnuti, da ga je moguće izvežbati.

Sanjarije bez reči

Sanjanje je osnova stvaranja. Snovi se polako pretvaraju u želje. Ko istraje u oblikovanju i praćenju težnji, dan po dan polako se približava onom što mu u srcu leži. Snovi, bez obzira da li ćete ih ostvariti ili ne, podloga su proze. Bujan unutrašnji život preliva se kroz pero pisca, uobličuje se u prozno delo. Svaka priča se u nama nalazi mnogo pre nego što smo uopšte svesni da možemo da je ispričamo. Zašto onda hiljade ljudi odustaje od pisanja ili ne pronalazi način da sanjarije zabeleži? Zato što nam naše nesvesno podmeće nogu. Rita se i otima teškom radu koji sledi u pokušaju zapisivanja. Neki snovi načas ispare, drugi se rastaču, gube boju, kao da žele da ih ostavimo na miru da spavaju u podsvesti.

Ka pisanju bez napora

Pisanje podrazumeva samoću, nepokretnost i korišćenje mišića koje obično ne koristimo. Novinari često postaju pisci, jer su naučili da pišu dugo, mnogo i često. Osim toga novinarski zanat podrazumeva “prelaženje granica”. To je stanje premora posle koga se otvaraju neverovatni endorfinski rezervoari energije. Ako želite da postanete pisac, moraćete da naučite kako da pišete lako, tečno i u vreme kad nesvesno preovlađuje.

Najbolji način da to učinite jeste da ustanete pola sata ili sat pre nego što to inače činite. Čim budete mogli i bez pričanja, bez čitanja novina, bez knjige – počnite da pišete. Zapisujte sve što vam padne na pamet, događaje prethodnog dana, baljezgarije, razgovor, stvaran ili izmišljen, trube savesti, sanjariju. Pišite bez kritičnosti. Nije ni važan kvalitet ni vrednost, samo zapisujte reči.

Ovo je obučavanje sebe da pišete u zoni sumraka između sna i svesnosti, naprosto – vežba pisanja. Nije važno ako su vam rečenice iskrivljene, odeljci šuntavi ili misli zbrkane. Niko to ne mora i ne sme da vidi. Samo pišite sve dok se za to jutro ne “ispišete”. Narednog jutra nastavite zadatak. Nipošto ne čitajte ono što ste prethodnog jutra zapisali. Sad nije vreme za kritiku. Svrha zadataka je da se usredsredite i naterate se da sprovedete ovu vežbu.

Udvostručite svoju “proizvodnju”

Posle dva dana uvidećete da određeni broj reči napišete lako i bez naprezanja. Kad stignete do te granice, počnite da je iz dana u dan pomerate za po nekoliko rečenica, odeljak ili dva. Kasnije pokušajte da udvostručite tu količinu. Za veoma kratko vreme videćete da rad na pisanju nije više toliko mučan i dosadan. Počećete da osećate da od zapisane sanjarije možete da izvučete veoma dobre materijale. Vežba je uspela kad po navici ujutru sedate da napišete poveliki tekst. Ova vežba je dobra za osvežavanje nesvesnog. Zato joj pribegavaju i iskusniji pisci kako bi im se lakoća vratila u pero.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.