Ponekad, romantične zablude o braku i porodici učine da ostanete i bez jednog i bez drugog. Zamišljamo da je brak kruna ljubavi, kao što bi trebalo da bude, da je roditeljstvo blagoslov za oba roditelja, kao što bi trebalo da bude i da prvo treba da nađemo čoveka svog života, a zatim da mu rodimo decu, kao što bi trebalo da bude.
Ali to, kako bi trebalo da bude, možda je samo posledica kolektivnog zamišljanja, civilizacijske romantične zablude. Nešto kao urbana legenda. Odakle znamo kako bi trebalo da bude? Kako je Bog rekao? A kako je on to rekao? Ako Boga citiramo iz svetih knjiga, u opasnosti smo da održavamo i širimo zablude. U svetim knjigama su ljudska tumačenja onoga što im se učinilo da je Bog rekao.
Ako se držimo prirode, kao izvora božanskih informacija i uputstava o tome kako treba, pa posmatramo kako funkcionišu drugi oblici života koji se rađaju i umiru, naći ćemo raznovrsne primere toga šta je sve prirodno. Izgleda da je, manifestujući se kroz prirodu, Bog imao da kaže koješta sasvim nedogmatično, raznoliko i neobično. Na primer, to da je i neobično prirodno. I da je u okviru jedne vrste prirodno, obično i normalno, ono što druga vrsta uopšte ne poznaje. Mislim, ptice lete. Ribe imaju škrge. Mačke su samohrane majke. Vučice nisu, njima pomaže čopor. Ali ako samo posmatramo, ne upuštajući se u proučavanje, u bliskost sa nekom vrstom, nećemo uočiti neobičnosti, unutar onoga što spolja deluje kao uobičajen način funkcionisanja. Ne znam o pticama i ribama, pa ni o vučicama, osim onoga što svi znaju, ali znam o mačkama.
Pa, ako imate dve mačke, ženke, od kojih je jedna rodila onu drugu, a ova je porasla i sada su obe odrasle i imaju mačiće, one će tesno sarađivati u čuvanju svakog okota. Mačići će znati ko im je majka, samo po tome kod koga pronalaze sisu punu mleka. Počev od koćenja, asistencija ne prestaje. One zajedno ližu mačiće, naizmenično idu da jedu, da se prošetaju i odmore od njih, a mačići nikada nisu sami. Jednom sam gledala kako se veliki zli mačor pojavljuje niotkuda i grabi mače, koje se samo malo udaljilo i beži sa njim. Nije daleko stigao. Izvele su koordinisanu poteru, u kojoj ga je jedna jurila, a druga zaobišla i sačekala tamo gde ga je ova saterala. Onda je jedna ščepala mače i otrčala u bezbednost, a druga ga je nakostrešena, strašna, divlja i besna vijala po krovovima ostatak dana i deo noći. Akcija otimanja i spasavanja mačeta trajala je manje od minuta. Nisam stigla ni da razmislim, ni da se pokrenem, a one su već sve obavile. Da je bila samo jedna, možda ne bi uspela. Ili bi morala da otme mače i vrati se, a ne bi mogla da zlikovcu utera strah u kosti. Nikad se više nije pojavio. Kad malo razmislim, nije ga ona jurila da ga zaplaši. Nego da ga ubije. Možda je i uspela. Nisam do tada znala da su životinje sposobne za saradnju.
Pa, možda ne treba da čekamo brak, da bismo postale majke, poput mačaka. A možda će nam pomoć i saradnju pružiti druge žene. Ako ne naše majke, onda neke druge, sa kojima smo u stanju da budemo ravnopravne. Priroda poznaje raznovrsne aranžmane. I prihvata i uvršćuje u svoju ponudu, ono što možemo da osmislimo i sprovedemo, jer je to za nas dobro i prirodno.
Ne nasedajte na romantiku. Sačuvajte je za trenutke intime, a ne za ugovaranje životnih aranžmana.
Izvori fotografija: jenningswire.com, sms111.org
