Šarmantni, beskrajno inteligentni, često duhoviti, glumci, režiseri, muzički umetnici, pisci. Kao što bismo nagrade, počasti i priznanja jednog i drugog mogli nabrajati redovima i papirima, isto mesta bi zauzeo spisak umetničkih aktivnosti kojima se bave Emir Kusturica i Rade Šerbedžija. Differentia specifica: Emir ne nosi šešir, al’ da mu ga je poklonio Miroslav Krleža kao što je Radetu, sigurno mu ne bi odoleo. Mada, ono što je za Radeta bio Krleža, za Kusturicu je ipak Andrić.
Aktivni, osporavani, uzdizani i psovani, često su bili u vezi sa političkim događajima koji nas ovom prilikom (a i svakom drugom) apsolutno ne zanimaju.
Svaka ženska osoba bi verovatno poželela stav svog partnera onakav kakav imaju Emir i Rade prema Maji i Lenki. Za njih su najlepše, za njima su se po njima svi okretali, uspešne su umetnice, posle toliko vremena i dan-danas imaju odličan odnos, a njihove ljubavne priče bi zasigurno zaslužile lava, medveda ili palmu da su ekranizovane.
Rade Šerbedžija
Rođen je u mestu Bunić kod Korenice u Hrvatskoj, 27. jula 1946. godine. Rade Šerbedžija je diplomirao 1969. godine na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Zagrebu, nakon čega je ubrzo angažovan u zagrebačkom Dramskom kazalištu Gavella. Nakon toga, naizmenično radi kao slobodni umetnik, s angažmanom u HNK Zagreb, te ponovno u Gavelli. Nadaren, iznimne glumačke tehnike, glumac i racija i temperamenta, sugestivan, vrsne dikcije, s lakoćom izvodeći i fizički najteže scene, pokazao se podjednako uverljiv u ulogama klasičnog (npr. Šekspirovi (Shakespeare) “Hamlet” i “Ričard III”) i modernog repertoara (npr. Ibsenov “Peer Gynt”) – u raznim žanrovima, i u pozitivnim i u negativnim likovima. Dobitnik je mnogih priznanja (triput nagrađen na Sterijinom pozorju, Nagrada “Vladimir Nazor”, Nagrada “Dubravko Dujšin”, Nagrada “Orlando” na Dubrovačkim letnjim igrama). Na filmu debitira sporednom ulogom u Iluziji (1967) K. Papića, dok prvu glavnu – mladića na životnoj prekretnici – tumači u “Gravitaciji ili fantastičnoj mladosti činovnika Borisa Horvata” (1968) B. Ivande. Već godinama osim što glumi, povremeno i režira (do sada 13 predstava), a nije mu strano ni pisanje poezije (do sada je objavio četiri zbirke pesama).
Dugo je u sebi nosio ideju da napiše autobiografsku knjigu poput “Do poslednjeg daha”. Iako piše, sebe ne smatra piscem, već taj posao upotpunjuje glumom (mada je, pored Vatrogasnog kluba, član jedino Književnog društva Hrvatske). Zbog svega ovoga se slaže sa konstatacijom da je svestrani umetnik. Rade Šerbedžija danas više voli film nego pozorište, zapravo više uživa dok radi filmove, a igra samo u svom pozorištu Ulysses, koje je sa ženom Lenkom osnovao na Brionima. Filmove u kojima glumi (a i sve ostale) gotovo da ni ne gleda, kao ni serijski program. (Lenka je isekla kablove i izbacila televizore iz kuće da deca ne gledaju smeće od američke televizije.) Za sebe kaže da je bio boem i baraba i čini se da se time ponosi, jer “bolje je biti boem nego kriminalac”. I mi se u tome potpuno slažemo sa njim.
Naslov njegove knjige se odnosi na akciju koju je na svoj način sprovodio sa prijateljima da u njegovoj zemlji ne dođe do rata. Naslov je, kako kaže, prilog čoveka dobre volje i optimizma, koji želi da učestvuje u građenju mostova, koji moraju da se ponovo uspostave na ovim zaraćenim prostorima. Onako kako poeziju izgovara, tako prozu piše: poetično a nepatetično, strasno a jednostavno. U njegovoj knjizi čitamo o njegovim putevima, usponima i padovima, o njegovoj porodici, slavnim i neslavnim ljudima. Ipak, ono što najviše oduševljava je stil koji potpuno zavodi i odvodi u neke tople i bezbrižne daljine. Čaša vina, knjiga “Do poslednjeg daha” i cigareta po želji garantuju blago i ugodno veče.
Emir Kusturica
Emir Kusturica, filmski režiser, scenarista, producent, kompozitor i glumac sa francuskim i srbijanskim državljanstvom, rođen je 24. novembra 1954. godine u Sarajevu. Kao režiser, dobitnik je više velikih nagrada svetskog značaja. Živi i radi u Beogradu, Parizu i Drvengradu, selu izrađenom po njegovom projektu na Zlatiboru u Mokroj Gori kod Užica, na granici Srbije i Bosne i Hercegovine. U braku je sa Majom Kusturicom, sa kojom ima dvoje dece, sina Stribora i ćerku Dunju. Studije filmske režije Kusturica završava 1978. godine u klasi profesora Otakara Vávra na Filmskoj akademiji u Pragu. Njegov studentski film “Gernika”, snimljen prema noveli Antonija Isakovića, pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima. Tokom studija režirao je i dva kratka filma: “Jedan dio istine” i “Jesen”. Dobitnik je najvišeg francuskog priznanja – Ordena viteza reda umetnosti i književnosti. Uz Anu Ivanović, Jelenu Janković i Sašu Đorđevića, UNICEF-ov je ambasador za Srbiju. Strast prema muzici iskazuje svirajući šitom sveta u bendu Emir Kusturica i No Smoking Orchestra. Počasni je građanin Buenos Ajresa. Na Mećavniku je patentirao prirodne sokove čiju ambalažu, pored njegovog, krase i likovi Če Gevare, Maradone i Jelene Janković.
“Svi koji čitaju novine ili gledaju televiziju znaju mit o meni i o većini događaja iz mog života i do koje mere je taj moj život bio dramatičan, kao i do koje mere je išla ta moja buntovnička priroda i suprotstavljanje onima koji mi se ne sviđaju, bez obzira na politički predznak”, rekao je Kusturica. Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni i odgovorni urednik kompanije Novosti, naglasio je da je knjiga “Smrt je neprovjerena glasina” za samo dvadesetak dana prodata u više od 40,000 primeraka, što nije malo u osiromašenoj Srbiji. Emir piše kruto i hladno. U njegovoj knjizi saznajemo da Česi vole pivo, Čehinje i za čoveka tvrde da je govno, i da je Felinijev “Amarkord” odgledao samo zahvaljući Majinom prisustvu. U njegovom detinjstvu smo očekivali više bunta i originalnosti umesto topline i nežnosti porodičnog doma, kakvo je u knjizi opisano. Uz ovu knjigu, u ruci više prigoduje neki žestoki konjak.
Koliko su poetičnije Radetove recitacije od izvedbi No smoking Orchestra, toliko su im i stilovi različiti. Zato glasamo za Radeta pisca i Emira režisera!
Ivana Miljak pokreće, provocira, polemiše, sa namerom da oslobodi i otkrije… Bez sumnje sadrži u sebi najsmelija nastojanja ka stvaranju posve originalnog. Raskida sa starim i otkriva novo, ne pretenduje na trajnost, a još manje na nepromenljivost.
