Vrsta koja sikće, a nije zmija, jeste kučka. Ona dominantna, bezobrazna, neposredna kad plasira ujede, neuhvatljiva kad vas hipnotiše svojim gipkim izmicanjem i manevrisanjem.

Mnogo dobrih, vrednih, poštenih i toplih muškaraca, živi pod hipnotičkom vlašću zmijolike kučke. Doduše, oni su možda malo premekani, nedovoljno muževni, blago feminizirani, na neki neuhvatljiv način. Pitomi su i poslušni i bez protivljenja obavljaju zadatke i izvršavaju naređenja.

Ravnoteža je očigledna. Muškarci sa izraženom ženskom stranom, pronalaze žene siledžije. Koje su redovno vrlo primitivne u svojoj dominaciji. One se ne ustežu da urlaju na njega pred svima, da ga dovode u neprijatne situacije, a posle, kad se ohlade, ponašaju se kao da se ništa nije desilo. Kao da uvrede, dreka, grubost, pretnje i optužbe ne narušavaju intimu, toplinu i prisnost. Kao da je to normalno. Za takve parove možda i jeste. Oni su na neki način savršen spoj. Na način da tamo gde jednome manjka, onaj drugi ima višak.

Isto tako veoma muževni, samosvesni, preduzimljivi muškarci, imaju sasvim obične, neupadljive žene, koje im ne pariraju ni na koji način. One žive svoj ženski svet, okružene decom, u najboljem slučaju posao ih zanima malo, a održavanje kuće i kuvanje malo više. U najgorem, one su ludače u potpunosti zavisne od svojih sposobnih muškaraca. I što su duže ludače, sve su luđe, a muškarci su sve tolerantniji i sve snalažljiviji u izazovima života sa nesamostalnim ludačama.

Bitch Slap Ženski svet: Nije zmija, a sikće

Da li je priroda postigla balans samim spajanjem jina i janga, bez obzira da li je muška energija dominantna u muškarcu ili u ženi? Ili je u jednom uravnotežena, a u drugom treperava i nestabilna, toliko da joj je neophodno da se veže, pripoji, priključi na onu uravnoteženu, da bi mogla da opstane? Da li je već to balans, u najširem smislu?

Jer iz ovakvih veza, ne proističe rast i razvoj, u smeru učenja od partnera onoga što ne znamo i preuzimanje onoga što nam nedostaje, tako da se sami u sebi izbalansiramo i pročistimo, omogućavajući partneru da uradi to isto.

Otuda generalizacije. Muškarci vole kučke. Svaka rupa nađe zakrpu. Suprotnosti se privlače. Za mene se lepe samo slabići.

Posmatramo i komentarišemo šta li ga je privuklo kod nje, vidi kakav je on, a ona sva nikakva. Kako li trpi ovu ludaču, ja bih je bila, da sam na njegovom mestu. Umesto da se pitamo šta oni mogu jedno od drugog da nauče. Možda ovaj što trpi ludaču plaća neki karmički dug, a možda treba da se suoči sa svojom slabošću, sastavljenom od principa koji mu uništavaju životnu radost. Možda ova siktava kučka uči ovog pitomog zeku da se suoči sa strahom od odgovornosti, da prestane da striže ušima i izmiče, da zauzme stav i pronađe muškarca u sebi.

Jer to su mogućnosti.

Ako ih ljudi ne doživljavaju kao mogućnosti, onda nisu.

Onda našla rupa zakrpu. I ono o kučkama. Eto.

Izvor fotografija: filmovie.it, zena.blic.rs

Aleksina Đorđević

Editors choice