Da li ste čuli za Eni Oukli (Phoebe Ann Moses)? A, za Kalamiti Džejn (Martha Jane Canary)? Eto nepravde. Ako se ispitaju poduhvati Kalamiti Džejn naći će se divljačnost jedne pustolovke. Sa druge strane, Eni Oukli bila je pravi šampion. Najbolji strelac Divljeg Zapada.
Eni Oukli mlada zvezda i poster za nastup
Šta je to u stvari Divlji Zapad?
Kad su Evropljani naselili novi kontinent, svaka evropska sila imala je svoj stil kolonizacije. Holanđani i Francuzi težili su da osnuju trgovačke ispostave, da u novi svet dovedu krupne zemljoposednike, ali nisu žurili da otkrivaju nove horizonte. Sličan je bio i stil Španaca, premda odvažniji i potaknut potragom za zlatom. Britanci su Ameriku videli kao raj za pojedinca. Mesto na kome ima toliko prostora da svako može dobiti komad zemlje. Stoga već od 18. veka Britanci postepeno osvajaju prostor u dubini kontinenta i neprestano pomeraju granicu ka zapadu.
Otkriće zlata u Kaliforniji 1849. godine, kao i želja naseljenika da stignu do bogatih obalskih prostora, pokrenule su lavinu doseljenika. No, bez obzira na to što je gotovo milion ljudi našao put do zapada, prostor je bio toliko ogroman da su zlatne teritorije i dalje bile retko naseljene. Građanski rat privremeno je zaustavio seobu na zapad, koja je nastavljena uz podršku Kongresa i novih zakona koji su pružali pogodnosti onima koji se odvaže da se otisnu u nepoznato.
Razdoblje Divljeg Zapada nestalo je negde sa iščezavanjem kauboja, posle 1890. godine. Ne samo da je bilo veoma teško naći dobru i jeftinu zemlju, već je i promenjen način uzgajanja stoke, zbog čega je smanjena potreba za profesionalnim goničima. Dolazak tehnologije, automobila ubrzao je nastup civlizacije, pa je divljine bilo sve manje.
Život u divljini bio je veoma težak. Posao kauboja bio je neizmerno dosadan. Farmerima je bilo još teže. Mnoge opasnosti su vrebale, rad iscrpljujuće naporan, a razbojništvo rasprostranjeno. Pa ipak, još od početka zlatne groznice razvijao se mit o Divljem Zapadu. Počelo je “kaubojskim” pesmama koje su slavile život u slobodi i nezavisnost. Nastavilo se jeftinim romanima o Divljem Zapadu, zatim pričama o istaknutim pustolovima, sve do predsednika Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt) koji je najviše popularizovao svetli primer kauboja kao odvažnog pojedinca, pravog muškarca i uveo predstavu o bahatom Amerikancu kao “kauboju”.
Za širenje mita o Divljem Zapadu, a posebno izvan Amerike, najviše je uticao “Wild West Show” Bafalo Bila (William Frederick Cody). Posredi je bio svojevrstan cirkus u kome su se prikazivale kaubojske veštine (jahanje, bacanje lasa, brzinsko i precizno pucanje), pripovedale priče o osvajanju Zapada (jedno vreme nastupala je i Kalamiti Džejn), prikazivali indijanci, te igrokazi o velikim bitkama, značajnim događajima. Bila je to neverovatna mešavina patriotizma, istorije, cirkusa i zabave, koja je najviše doprinela da nastanu vestern-filmovi i uopšte opčinjenost kaubojima i indijancima.
Tu u priču vraćamo Eni Oukli. Eni je bila prva američka superzvezda, najbolji strelac Divljeg Zapada.
Eni, najbolji strelac Divljeg Zapada
Rođena je u porodici koja je rano ostala bez oca. Premda se majka preudala i drugi muž je umro, što je za porodicu značilo pad u najveće siromaštvo. Eni je završila u sirotištu, a odatle u ropstvu kod užasnih usvojitelja koji su je zlostavljali i izrabljivali. Da bi prehranila osmoro braće i sestara, te majku počela je da lovi. Hotelima i restoranima prodavala je divljač i do petnaeste godine uspela da sakupi dovoljno novca da otkupi porodičnu farmu.
Eni se pročula kao sjajan strelac, pa je bogati hotelijer pozvao da se takmiči protiv izvesnog hvalisavca Frensisa Batlera (Francis E. Butler). Batler je tvrdio da niko ne može da ga porazi i kladio se u $100 (danas bi to bilo oko $2,000). Zapanjio se kad je video da mu je protivnik lepuškasta devojčica po imenu Eni. Naravno, izgubio je opkladu i počeo da se udvara dami s kojom se i venčao 23. avgusta 1876. godine.
Počela je da nastupa pod imenom Eni Oukli i vrlo brzo se priključila cirkusu Bafalo Bila. Nije bila jedina žena-strelac koja je nastupala. Imala je žestokog rivala u Lilijen Smit (Lillian Smith). Lilijen je bila veoma otrovna i zavidna. Hvalisanje ju je skupo koštalo. Na velikom takmičenju podbacila je i uskoro je slava Eni Oukli počela da sija sjajnije. Osim toga publika je više volela Ouklijevu jer je bila pristojna devojka, za razliku od Lili koja se oblačila nedolično, te bila besramna koketa.
Eni je postala zvezda cirkusa, stekla nadimak “Little Sure Shoot”, nastupala je pred kraljicom Viktorijom (Queen Victoria), kraljem Umbertom (Umberto Ranieri Carlo Emanuele Giovanni Maria Ferdinando Eugenio di Savoia) vladarem Italije. Bila je toliko dobar strelac da je pogodila pepeo zapaljene cigarete koju je držao tek krunisani nemački car Vilhelm II (Friedrich Wilhelm Viktor Albert). Kada je izbio Prvi svetski rat, proneo se glas da je Eni tražila da puca još jednom, te da je mogla da spreči rat atentatom na Kajzera.
Eni je verovala da oružje može da pruži ženama fizičku i mentalnu vežbu, te alat za samoodbranu. “Želela bih da sve žene nauče da barataju oružjem isto tako prirodno kao što umeju s bebama”. Predsedniku Amerike ponudila je uslugu čete od pedeset naoružanih žena koje bi bile ono što se danas naziva – snajperista. Premda ponuda nije prihvaćena, Eni je za života obučila više od 15,000 devojaka kako da pucaju i brinu se o oružju.
Posle nesreće u kojoj je povredila kičmu, napustila je cirkus i nastavila da nastupa u pozorištu. Igrala je u predstavi skrojenoj baš za nju, koja priča o pustolovinama dame koja pištoljem, puškom i lasom nadmudruje grupu odmetnika. Osim nastupa, takmičila se na turnirima i postavljala rekorde. Bavila se i borbom za ženska prava neposrednim aktivizmom i pomaganjem devojkama. Bila je neverovatan strelac. Pomoćnik bi bacio kartu iz špila, koju bi Eni presekla nekoliko puta i izbušila pre nego što padne na tlo. Sve to pucanjem iz puške i to sa 30 metara daljine. Na takmičenju 1922. godine, šezdesetdvogodišna Eni pogodila je 100 glinenih golubova zaredom sa 15 metara daljine. Kasnije te godine pretrpela je tešku saobraćajku zbog čega je morala da nosi čeličnu protezu na desnoj nozi. Čim je stala na noge nastavila je da se takmiči, ali zdravlje joj je bilo ozbiljno narušeno.
Gospođa Oukli, osvajala je takmičenja sve do kraja života
Umrla je 3. novembra 1926. godine. Muž, Batler, bio je toliko ožalošćen da je prestao da jede i umro od tuge 18 dana kasnije. Iza nje ostali su nedovršeni memoari. Sve svoje bogatstvo ostavila je dobrotvornim ustanovama i porodici.
Eni je bila prva dama koja je doživela veliku slavu u celoj Americi, a i svetu. Bila je veoma omiljena, a bušne karte koje su se delile uvaženim zvanicama imale su nadimak “Eni Oukli”, stoga što su podsećale na Enine trikove s kratama. Zahvaljujući Bilovom prijateljstvu sa Edisonom, Eni je ovekovečena u filmu na kojem je zabeležena njena neverovatna veština.
Izvor fotografija: Splash
Prethodne tekstove iz serijala “Istorija koju niste učili u školi” možete pročitati ovde.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
