La Maison de la Lumiere, u bukvalnom prevodu kuća svetlosti, je jasan primer arhitektonske poetike Duilia Damiliana (Duilio Damiliano), fokusirane na svetlost i razne transformacije koje svetlost proizvodi na linijima, a bojama i oblicima u projektovanju putanje. Ovaj arhitekta zaista veruje u važost dizajniranja svetla kao elementa koji karakteriše kompletan kreativni proces.
Projekat ove kuće u Bolonji potiče iz dva osnovna zahteva klijenata: da izbegne stereotip stambenih područja i da se izgradi tehnološki napredna kuća. Da bi ispunio uslov, tim arhitekata se usresredio na studiju različitih odeljenja kako bi zadržao udobno i privatno okruženje. Stoga, osmislili su barijere napravljene od zelene ograde koje snažno dele ovu kuću od konteksta okruženja, tako ponovo stvarajući netaknut prostor gde enterijer može da vodi dijalog sa eksterijerom kroz ogromne prozore.
Dnevna soba, koja izgleda kao kocka od stakla, izlazi na bazen. Voda iz bazena osvetljena je i oživljena kaskadnom lampom. Sobe slede jedna za drugm u stalnom dijalogu: kupatilo izlazi na spavaću sobu, kuhinja na dnevni boravak, a dnevni boravak se uzdiže ka potkrovlju, stvarajući vizuelni i prostorni kontinuitet. Lakoća konstrukcije je suprotstavljena materijalnosti kamenog zida koji poziva na ulazak, naglašen drvenim pešačkim mostom. Da zaštiti privatnost soba, neki klizavi, drveni elementi i klizni paneli stvaraju iluziju pokretnih krila. Čelična i drvena oštrica ih razdvaja od zgrade, stvarajući zaštićen prostor na otvorenom.