Šesnaestog decembra davne 1770. rođen je nemački kompozitor Ludvig van Betoven. Mesto rođenja je gradić Bon, dok se tačan datum ne zna sa sigurnošću, ali se pretpostavlja da je 16.
Betovenovo rodno mesto
Smatra se najuniverzalnijim stvaraocem u istoriji muzike, a kao ličnost bio je veoma intrigantan, pa se i dan-danas prepričavaju njegove navike, dela, a i muzička remek-dela.
Prva muzička saznanja dobio je od oca koji je bio dvorski tenor. Njegov otac nije ni slutio da je on čudo od deteta. Godinama je mali Betoven mislio da je rođen 1772, ali se veruje da je to smišljena obmana njegovog oca, kako bi ljudi mislili da je stariji, jer je bio izuzetno napredan za svoje godine.
Betovenov otac
Još od malena učio je da svira klavir i orgulje, a takođe se bavio proučavanjem svetske muzike, književnosti i filozofije. Nastupao je u dvorskoj kapeli i baš tada nastale su njegove prve kompozicije. Više je improvizovao, nego što je čitao beleške sa papira.
Postoje spekulacije da je Betovenova prva kompozicija nastala još 1782. kada je mladi kompozitor zabeležio na papiru svoje prve ideje.
Posle smrti Mocarta 1792. muzičari u Beču bili su u potrazi za novim genijem. Izgleda da su naslutili da je to bio mlađani Betoven, koji 1792. dolazi u Beč na studije i tu počinje karijeru kao slobodni umetnik.
Biti muzički genije i ekspert lako je onome ko je nadaren, a Betovenu je pošlo za rukom da to bude čak i kad je ogluveo 1796. sa samo 25 godina. Pravo čudo je kako je uspeo da napiše bilo kakvu muziku, a tek onu za pamćenje.
Imao je 30 godina kada je njegova prva simfonija bila izvedena u Beču.
Mnoge životne izazove jedva je izdržao, pa se 1802. skroz izolovao u mestu nadomak Beča. On bi završio sa svojim životom, ali je muzika bila ta koja ga je odvraćala od te zamisli.
Njegova jedina opera “Fidelio” bila je toliko upečatljiva da nikoga nije ostavila ravnodušnim. Krv, suze i znoj prolio je dok je nije skrojio do savršenstva. Ova opera ima dva čina, a napisao ju je 1805. Opera prikazuje kako Leonore, preodevena u zatvorskog čuvara po imenu Fidelio, spasava svog muža Florestana od smrti u zatvoru gde je završio iz političkih razloga.
Betoven lično!
Bio je poznat i poštovan kao pijanistički virtuoz i tu je pridobio naklonost velikog broja ljudi, pa i tadašnje elite.
Njegovi poklonici mogli su da uživaju u klasičnoj muzici i prvim koracima romantizma, koji se ogledaju u njegovim simfonijama i klavirskim sonatama. Za sobom je ostavio velika remek-dela, devet simfonija, klavirske sonate, kvartete, kompozicije i dovoljan materijal da se o njemu priča vekovima i vekovima, dok je sveta i života.
O njegovoj genijalnoj muzičkoj nadarenosti suvišno je pričati, dok i dalje masu ljudi iznenađuje bogatstvo njegovih zvučnih imaginacija.
Izvor fotografija: en.wikipedia.org
