Brojanje kalorija je zvezda vodilja svake dijete – dve osobe koje jedu potpuno istu hranu u potpuno istoj količini dobijaju isti broj kalorija, zar ne? Međutim, matematika u ovom slučaju nije tako jednostavno logična. Apsorbovanje kalorija može biti različito za svaki organizam, u zavisnosti od brojnih faktora.

Razumevanje kalorija i kontrole težine se razvija kako istraživanja otkrivaju kako varenje, crevni mikrobiom i struktura hrane utiču na to koliko energije zapravo apsorbujemo iz hrane koju jedemo. Ovo pomera fokus sa samog brojanja i sagorevanja kalorija na razmatranje individualne biologije i vrste hrane koju konzumiramo.

Evo svega što treba da znate o tome kako funkcioniše apsbovanje kalorija i zašto se može razlikovati od osobe do osobe.

Istražite prijatne načine za sagorevanje kalorija: 5 lakih i opuštajućih načina da sagoriš kalorije

Zašto se apsorbovanje kalorija razlikuje od osobe do osobe

Razumevanje kalorija

Najjednostavnije rečeno, kalorije su mera energije koju vaše telo dobija konzumiranjem i razgradnjom hrane. Dakle, ako vaše telo ne može nešto da svari, neće dobiti nikakve kalorije od toga. Hrana samo prolazi. Drugim rečima, kalorije se računaju samo kada je sve što jedete potpuno razgrađeno.

Međutim, ljudi pokazuju prirodne razlike u varenju i metabolizmu koje mogu uticati na ovaj proces. Ovo uključuje varijacije u nivoima digestivnih enzima, vremenu prolaska kroz creva i sastav crevnog mikrobioma. To su sve individualni faktori koji utiču na apsorbovanje kalorija.

Ravnoteža crevnog mikrobioma

Dok se oko 90% kalorija iz hrane apsorbuje u tankom crevu, deo preostalih (kao što su vlakna) dalje apsorbuju crevne bakterije u debelom crevu. Iako razlike ovde obično nisu velike, svačiji crevni mikrobiom je prirodno malo drugačiji. Neki crevni mikrobiomo su prosto bolji od drugih u dobijanju energije iz istog obroka. Ova razlika je rezultat ravnoteže mikroorganizama u vašim crevima. Na primer, visoke koncentracije mikroba koji proizvode metan povezane su sa poboljšanom ekstrakcijom energije iz ishrane bogate vlaknima. Rezultujuća jedinjenja masnih kiselina kratkog lanca mogu činiti 10% vaših dnevnih kalorija.

Zbog ovih razlika u efikasnosti ekstrakcije energije, sastav crevnog mikrobioma može dovesti do toga da dve osobe apsorbuju više ili manje kalorija iz iste hrane.

Uzmite pečeni krompir za primer. U zavisnosti od populacije rezistentnih bakterija koje smanjuju skrob u nečijem mikrobiomu, jedna osoba može izvući više energije iz pečenog krompira nego druga. I da, ovo ima potencijalne posledice po veličinu njihovih tela. Istraživanja sugerišu da ljudi koji su gojazni imaju izmenjeni mikrobiom u poređenju sa onima normalne težine. Tačnije, imaju manju količinu jedne vrste bakterija, Bacteroidetes, i veću količinu druge, Firmicutes.

Saznajte više o tome: Kako da postignete bolji crevni balans i popravite svoje zdravlje

Nivoi digestivnih enzima i apsorbovanje kalorija

Varenje se u velikoj meri odvija posredstvom proteina poznatih kao digestivni enzimi u tankom crevu. Većinu digestivnih enzima proizvodi pankreas, ali neki potiču iz usta, želuca i tankog creva. Enzimi su često usmereni na određene hranljive materije. Lipaza razgrađuje masti, amilaza razgrađuje ugljene hidrate, a proteaze i peptidaze razgrađuju proteine (da nabrojimo samo neke).

Ako nema dovoljno (ili uopšte) digestivnih enzima, to utiče na sposobnost organizma da razgradi šećere, masti, proteine i mlečne proizvode. A samim tim, ne dobija ni dovoljno energije iz hrane.

Zdravstvena stanja koja mogu izazvati ovaj problem uključuju:

• Urođeni nedostatak saharaze-izomaltaze, koji sprečava vaše tanko crevo da proizvodi ove enzime neophodne za razgradnju određenih šećera i skroba.
• Egzokrina pankreasna insuficijencija, koja sprečava pankreas da proizvodi dovoljno enzima potrebnih za varenje ugljenih hidrata, proteina i masti.
• Netolerancija na laktozu, koja sprečava tanko crevo da proizvodi enzim za varenje laktoze, šećera koji se prirodno nalazi u mlečnim proizvodima.

Zdravstvena stanja koja smanjuju apsorbovanje kalorija

Brojna druga zdravstvena stanja i poremećaji takođe mogu da utiču na apsorbovanje kalorija, mada ne putem digestivnih enzima. Ljudi koji imaju celijakiju, Kronovu bolest ili sindrom iritabilnog creva mogu da apsorbuju hranljive materije drugačije ili sa deficitom. To znači da neko može da apsorbuje manje kalorija iz istog obroka, u odnosu na nekog ko nema jedno od ovih stanja.

Kada osoba sa celijakijom jede gluten (protein koji se nalazi u žitaricama poput pšenice, ječma i raži), na primer, to pokreće imunološku reakciju protiv sitnih resica koje oblažu tanko crevo. Resice pomažu telu da uhvati hranljive materije iz hrane, tako da napad na njih smanjuje apsorpcionu površinu i šteti ovoj esencijalnoj funkciji.

Kronova bolest takođe utiče na resice. U međuvremenu, sindrom iritabilnog creva može smanjiti vreme prolaska kroz gastrointestinalni trakt, pokrećući povećane kontrakcije koje ubrzavaju kretanje hrane tako da ona ne dolazi u kontakt sa površinom dovoljno dugo da bi se kalorije apsorbovale.

Šta ovo znači za vas

Ukoliko nemate nijedno pomenuto zdravstveno stanje, ove razlike u nivou apsorbovanja kalorija ne bi trebalo da vas brinu. Dakle, praktično govoreći, ove informacije nemaju previše primena. Konceptualno, međutim, implikacije su ogromne.

Kalorije nisu uvek fiksna mera energije za svaku osobu. Na apsorbovanje kalorija utiče individualna biologija i struktura hrane, što podržava personalizovaniji pristup ishrani i kontroli težine. Konkretno, umesto da brojite kalorije, fokusirajte se na ukupnu gustinu hranljivih materija, kvalitet hrane i dobro varenje.

Ako svako izvlači malo drugačiji broj kalorija iz hrane, onda ne znate tačno koliko zapravo konzumirate bez obzira na broj na etiketi sa nutritivnim činjenicama. Međutim, daleko od toga da predstavlja gubitak kontrole, ovo bi vas moglo osloboditi da jedete intuitivno, umesto da budete opsednuti statistikom.

Kada obraćate pažnju na to kako se osećate kada jedete određenu hranu i obraćate pažnju na signale koje vam telo šalje – na pravom ste putu.

Povećajte svest o nutritivnoj vrednosti namirnica koje konzumirate: Kako izbeći suvišne kalorije?

Naslovna fotografija: Lummi

Autor: Brankica Milošević