Psihosomatika je odavno poznata i posebno se vezuje za stomak, odnosno, sistem za varenje. Bez obzira da li je u pitanju nešto neprijatno ili prijatno – to najpre registrujemo kao osećaj u stomaku.

Leptirići u stomaku su slika koja opisuje uzbuđenje i tremu i često se vezuje za zaljubljenost. Čvor u stomaku opisuju napetost, strah i anksioznost, kada nešto iščekujemo ili se suočavamo sa teškim situacijama. U novije vreme ta veza između stomaka i mentalnog i emocionalnog stanja opisuje se kao osa mozak – creva.

Kada je u pitanju žensko zdravlje, veza je još kompleksnija – osećaj napetosti u stomaku odražava se i kroz hormonsku neravnotežu. Kada ste pod stresom ili uplašeni i stomak vam se „veže u čvor“, varenje se remeti, koža reaguje, PMS se pogoršava.

Kako su rutine lepote povezane sa mentalnim zdravljem: Animus tristis in corpore sano – komplikovana veza između mentalnog zdravlja i beauty rutine

Kako se kod žena osećaj u stomaku širi na sve sisteme

Creva kao drugi mozak

Nije sve u vašoj glavi – ponešto je i osećaj u vašem stomaku. A vaš sistem za varenje je u povratnoj vezi za svim ostalim sistemima. Osim što prepoznaju osu mozak-creva, stručnjaci sada idu i korak dalje, nazivajući stomak drugim mozgom. Jer, creva imaju svoj enterični nervni sistem – mrežu neurona u gastrointestinalnom traktu, koja kontroliše varenje, lučenje enzima i raspoloženje (serotonin). Kao deo autonomnog nervnog sistema, ovaj sistem je u stalnoj komunikaciji sa mozgom, putem vagusnog nerva.

Dakle, kada vaš mozak registruje stres, vaša creva ga osećaju gotovo trenutno – i nešto vam se stisne u stomaku.

Fiziološki, udar stresa preplavljuje telo kortizolom i adrenalinom, odvlačeći krv iz sistema za varenje.To menja pokretljivost, lučenje enzima, pa čak i način na koji se mišići creva kontrahuju.

Sluznica creva takođe može postati propustljivija pod stresom, a bakterijska ravnoteža mikrobioma počinje da se menja. Dodajte uobičajene navike za suočavanje sa stresom poput alkohola ili slatkiša – i stvari se komplikuju dalje. Pošto su creva takođe glavni imuni i hormonski interfejs, ova promena ne utiče samo na varenje. Utiče na upalu, signalizaciju i način na koji telo obrađuje hranljive materije.

Kako stres utiče na mikrobiom creva

Hronični stres menja ono što živi u crevima. Kratkoročni stres je jedna stvar. Ali kada se napetost produžava i stres postane hroničan, efekti idu dublje – bukvalno – utičući na bakterijske zajednice koje žive u nama. A kada se mikrobiom poremeti, opada imunitet, javljaju se upale, remete se hormoni. Oko 70 procenata imunog sistema vezano je za mikrobiom, koji takođe reguliše upale, neurotransmitere, metabolizam estrogena.

Vremenom, povišen kortizol smanjuje količinu korisnih bakterija u crevima. Posebno onih koje su odgovorne za proizvodnju serotonina i masnih kiselina kratkog lanca. Kao posledica toga, inflamatorne vrste se mogu učvrstiti i preuzeti primat. Ovo takođe povećava crevnu propustljivost, što omogućava inflamatornim signalima da se kreću kroz krvotok stvarajući efekat talasa u organizmu.

To se može manifestovati kao povećana osetljivost na hranu, nadimanje, nepravilno varenje, upale kože, pogoršanje PMS-a, hormonsku neravnotežu. Efekat talasa kroz telo utiče na mentalno i emocionalno stanje, izazivajući promene raspoloženja i anksioznost.

Pronađite načine da se izborite sa stresom: Zdrave strategije za kanalisanje preteranih reakcija na stres

Kako su povezani san, osećaj u stomaku i anksioznost

Ovde imamo zatvoren krug. Poremećen san ne dovodi samo do neispavanosti i umora. On aktivno remeti creva, što zatim pogoršava anksioznost i čini spavanje još težim.

Samo nekoliko noći lošeg sna može povećati kortizol, pogoršati regulaciju glukoze i pomeriti mikrobiom ka inflamatornijem stanju.

Ispostavlja se da mikrobiom takođe radi po cirkadijalnom ritmu. Poremećaj tog ritma smanjuje mikrobnu raznolikost, slabi sluzokožu creva i stvara promene u načinu proizvodnje neurotransmitera. Sve to utiče na mozak  i pojačava anksioznost.

Izlazak iz ovog ciklusa je moguć, uz svesnost i doslednost.

Podržite zdrav san: Zdrav san je veoma važan, a ovo su osnovni uslovi za njegovo realizovanje

Kako da izađete iz začaranog kruga

Uspostavite doslednu rutinu spavanja, da biste podržali cirkadijalni ritam i mikrobiom creva:

• Stabilizujte vreme spavanja i buđenja i spavajte duže (8 sati sna ženama često nije dovoljno).
• Uživajte u jutarnjem svetlu da biste učvrstili svoj cirkadijalni ritam.
• Podržite svoj nervni sistem pre spavanja praksama opuštanja i regulacije.
• Jedite redovno kako biste održali stabilan nivo šećera u krvi i kortizola.

Kada se san stabilizuje, normalizuje se funkcija creva i smanjuje anksioznost.

A teskoba i nemir se često javljaju baš pred spavanje: Anksioznost pred spavanje: Zašto se javlja i kako da se sa njom izborite

Spirala anksioznosti nakon konzumiranja alkohola

Izbegavajte konzumiranje alkohola, makar i povremeno. Alkohol u početku povećava GABA (inhibitorni neurotransmiter), koja smiruje i dopamin, koji prija. Ali kako se metaboliše, dolazi do povratnog efekta. GABA pada, a glutamat raste. To stvara sve preduslove za spiralu anksioznosti sledećeg dana.

Ali to nije sve. U međuvremenu, alkohol remeti crevni mikrobiom, smanjuje bakterije uključene u proizvodnju serotonina i povećava propustljivost creva, pojačavajući upalu i utičući na moždanu signalizaciju. Dodajte pad šećera u krvi, dehidraciju i fragmentirani san – neurohemijski, metabolički i mikrobni proces istovremeno.

Neke žene su osetljivije na to od drugih, posebno one u perimenopauzi, kada nervni sistem već radi reaktivnije.

Dakle, stres, anksioznost i zdravlje creva nisu odvojeni problemi koje treba rešavati nezavisno jedno od drugog. Oni su deo jednog međusobno povezanog sistema koji stalno komunicira. Kada je jedno područje neregulisano, ostala to reflektuju.

Takođe, važi i obrnuto. Podržite jedan sistem, a ostali će težiti da ga slede. Bolji san, dosledni obroci, manje alkohola i kanalisanje stresa nisu samo priče o blagostanju. To je ono što je telu zapravo potrebno za samoregulaciju, zdravlje i optimalno funkcionisanje.

Pogledajte i: Kako da postignete bolji crevni balans i popravite svoje zdravlje

Autor: Brankica Milošević

Foto: Lummi/Clemara Studio