Agata Meri Klarisa Miler (Agatha Mary Clarissa Miller) rođena je 1890. u mestu Torkveju, kao najmlađe od troje dece Frederika Alvaha Milera (Frederick Alvah Miller), Amerikanca, i Engleskinje Klarise Boemer Miller (Clarissa Boehemer Miller). Agata odrasta u patrijahalnoj i uglednoj porodici, ali je zanimljivo da nikada nije išla u školu već, je za njeno obrazovanje bila zadužena majka, kao i mnogobrojne guvernante koje su je podučavale čitanju i pisanju. Kako je bila veoma stidljiva, Agata se već u ranoj mladosti okreće muzici koja joj je dopuštala slobodu izražavanja, kao i pisanju u čemu je imala svu podršku svoje majke. Kada joj je bilo 16 godina Agata odlazi u Pariz na studije klavira i pevanja. Imala je sve predispozicije da postane poznata operska pevačica jednog dana, ali će je njen strah od pojavljivanja na sceni sprečiti da napravi ozbiljnu karijeru.
Agata Kristi u kreativnom zanosu.
Godine 1912. Agata upoznaje avijatičara Arčibalda Kristija (Archibald Christie) sa kojim će se nakon dvogodišnje strasne veze venčati. Tokom Prvog svetskog rata Agata će raditi kao medicinska sestra u gradskoj bolnici Crvenog krsta, gde stiče mnoga korisna znanja o otrovima koja će joj kasnije poslužiti kao inspiracija za zločine koje je opisivala u svojim knjigama. U tom periodu završiće svoj prvi roman “Misterija u Stajlsu“ koji će ugledati svetlost dana tek pet godina kasnije, 1920, i ubrzo postati pravi hit. Nakon završenog rata, Kristijevi se sele u London, gde će im se 1919. roditi ćerka Rozalind (Rosalind). Godinu za godinom, Agata objavljuje još nekoliko popularnih romana, a već sa prvim upoznaje čitaoce sa Herkulom Poarom (Hercule Poirot), detektivom koji će svojim brilijantnim umom pomutiti slavu “kolegama” iz branše popularnim u to doba.
Žena koja je svojim brilijantnim umom stvorila najvećeg detektiva svih vremena.
Dok je Agatina karijera išla uzlaznom putanjom, njen brak sa Arčibaldom je polako propadao, sve do 1926. kada joj je pukovnik zatražio razvod da bi oženio Nenci Nil (Nancy Neele). Te iste godine izlazi i njena knjiga “Ubistvo Rodžera Akrojda“, koja postaje toliko popularna da biva adaptirana u pozorišnu predstavu “Alibi”, ali umire i njena majka što će je rastužiti do te mere da će odlučiti da se “povuče“. Čitava Engleska biće zabrinuta za nju, pitajući se šta joj se dogodilo, i tek 11 dana kasnije policija će je pronaći u malom hotelu na severu zemlje u kom se prijavila pod imenom muževljeve ljubavnice. Policiji je rekla da je uzgubila pamćenje, a kako je pronađen u blizini i njen slupani auto, misterija oko Agatinog nestanka nikad neće biti razrešena.
Greenway House, letnja kuća Agate Kristi u kojoj je provodila odmore.
Godine 1930, posle nekoliko velikih hit romana kao “Misterija plavog voza” i “Tajna sedam satova”, Agata objavljuje novi roman “Ubistvo u Vikarijatu” kojim uvodi simpatičnu bakicu, njenog drugog velikog detektiva, gospođicu Džejn Marpl (Miss Jane Marple). Te iste godine spisateljica se udaje za arheologa 14 godina mlađeg od nje, Maksa Malovana (Max Mallowan) kog je upoznala na svom prvom putovanju po Mesopotamiji. Zahvaljujući njemu, putovaće često po Bliskom istoku, gde će nastati njena dela “Smrt na Nilu” i “Ubistvo u Mesopatamiji”. Tokom prve decenije braka izlaze i Agatini najpopularniji romani, koji će je zauvek staviti na presto “Kraljice zločina”: “Ubistvo u Orijent Ekspresu”, “Deset malih crnaca”, “ABC ubistva”, “Zašto nisu pitali Evansa?”, “Ubistvo u tri čina”, kao i preko pedesetak kratkih priča sa simpatičnim Belgijancem Poaroom.
Popularna britanska spisateljica u ranoj mladosti.
Agata Kristi nije samo pisala kriminalističke priče. Mnogima je to nepoznato, ali 1930. izlazi i njena prva romantična knjiga “Divov hleb”, pod pseudonimom Meri Vestmekot (Mary Westmacott). Od tada, pa do 1956. godine, pod istim imenom objaviće ukupno šest romana: “Nedovršeni portret”, “Odsutan u proleće”, “Ruža i tisa”, “Ćerkina ćerka” i “Breme”. Posle zajedničkih putovanja sa Maksom po egzotičnim krajevima nastaće i zbirka priča i pesama za decu “Zvezda iznad Betlema”.
Dela Agate Kristi prevedena su na preko 100 jezika.
Za vreme Drugog svetskog rata Agata završava i svoja dva romana “Zavesa” i “Usnulo ubistvo”, poslednje slučajeve Poaroa i gospođice Marpl koje će poveriti ćerki i suprugu na čuvanje, a koji će biti objavljeni tek 1975. i 1976. Herkul Poaro biće prvi i jedini lik kojem će Njujork Tajms objaviti nekrolog. Pedesetih i šezdesetih njena karijera je i dalje u punom cvatu, a beleže je dela kao šta su “Smrt gospođe Mek Ginti”, “Nesreća nevinih”, kao i mnogobrojni pozorišni komadi i filmovi. “Svedok optužbe” biće izabran za najbolju stranu predstavu na Brodveju, dok su najgledanijim filmovima proglašeni “Smrt na Nilu” i “Ubistvo u Orijent ekspresu”. Godine 1971. Agata dobija najveće nacionalno priznanje – Orden Britanskog kraljevstva. Preminula je 1976. u svom domu u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života.
Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka bez kojih ne može i od kojih je, jednog dana, pre dve godine, nastao roman prvenac “Balkanski virus”. Ne može bez Italije, koja je njen dom već 11 godina, porodice i prijatelja raštrkanih svugda po svetu. U slobodno vreme vodi svoj multi-cultural blog From Italy With Love.
