“Je li to bilo ono što je nevaljala devojčica zvala “živeti intenzivno”, ono što mi je sa grozničavim uzbuđenjem rekla u Tokiju? Ona se sama prepustila svemu tome. U isto vreme je bila i žrtva i Fukudin saučesnik. U njoj je postojalo nešto isto tako podmuklo i izopačeno kao i u groznom Japancu. Kako da joj ne izgleda kao svetac idiot koji se upravo zadužio da bi ona ozdravila i, posle izvesnog vremena mogla da ode s nekim bogatijim ili zanimljivijim od jadnog pacera?! I uprkos svim tim prekorima i besu, samo sam hteo da sto pre dođem kuci da je vidim, dodirnem, i da joj kažem da je volim više nego ikad. Jadnica! Koliko je patila! Pravo je čudo što je bila živa. Ja bih posvetio ostatak života da je izvučem iz te rupe. Budala!”
U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe, da živi u Parizu. Ali ponovni susret s ljubavlju iz mladosti sve će promeniti. Mlada devojka, nekonformista, avanturistkinja, pragmatična i nemirna, izvući će ga iz malog sveta njegovih ambicija.
Svedoci perioda previranja i procvata u gradovioma kao što su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo više nego poprišta dešavanja, oboje će videti kako im se životi prepliću, ali se u potpunosti ne podudaraju.
Roman prati dugogodišnju avanturu, koja se može okarakterisati i kao erotska i kao emotivna, između “dobrog dečaka” i “nevaljale devojčice”. Što se tiče erotske komponente svako ko je čitaoVargasa Ljosu zna da mu je to jedna od jačih strana. U ovom delu, nosiocu ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, Ljosa na maestralan način spaja opise ekscentrične erotike sa opisima gole borbe za običan život koji kod “dobrih dečaka i devojčica” skoro bez izuzetka podrazumeva ples sa platama, ratama, kreditima i ne tako zanimljivim i inspirativnim poslovima.
Ono čime ova priča osvaja je ipak portret ljubavi koji se u njoj prikazuje. Bez ikakve zadrške, potpuno otvoreno i ogoljeno autor govori o ljubavi u svim njenim bojama, senkama, prelivima podvlačeći da se ona svakako ne može definisati, da nema jasne i predvidive tokove, da joj je hiljadu lica i isto toliko naličja, kao u ostalom i u nevaljale devojčice.
Nestalnosti jednog deteta u telu žene suprotstavlja se postojanost jednog čoveka koji je gandijevski strpljiv, koji čeka do besmisla, koji se pita ali ne postavlja pitanja, koji se uvek nanovo odaziva i svesno ulazi u novu neizvesnost za koju i sam zna da će ga pre ili kasnije poraziti i poniziti. Na stranicama ovog romana dobijamo odgovor na pitanje koliko daleko se može ići zbog nekog i za nekog. Koliko se može prastati i voleti? Šta nas čini večnim devojčicama? Šta je suština i koliko malo topline, sigurnosti i zadovoljstva može da nam da materijalno? Šta je ono što nas etiketira kao bogataše ili puke siromahe?
Ovo je priča o kojoj ćete sigurno razmišljati i dugo posle čitanja.
Ivana Mocević profesor italijanskog jezika i književnosti, težak zavisnik od dobrih romana, poezije, nasmejanih i hrabrih ljudi, kafe, svih vrsta slatkiša, putovanja. Obožava Beograd, svoju sestru i svoje čarobne prijatelje.
