“Extraordinary in every way”, Hubert de Givenchy
Na filmskom platnu je pomerala granice, u svetu mode je postala ikona stila, njeno ime je bilo (i danas je) sinonim za dobar ukus. Odri Hepbern (Audrey Hepburn) je bila večiti borac za dečija prava. Najpoznatija je po ulogama u filmovima “Doručak kod Tifanija” (Breakfast at Tiffany’s) i “Praznik u Rimu” (Roman Holiday). Na svakom filmskom ostvarenju znala je da istakne jednostavnost i neodoljivi šarm. Važila je za skromnu i milu osobu kojoj su uvek drugi bili na prvom mestu. Bila je poliglota – pored maternjeg jezika tečno je govorila engleski, francuski, holandski, flamanski, španski i italijanski. Interesantna je činjenica da se jedna vrsta lala zove po njoj.
Magazin “People” je Odri Hepbern 1990. godine svrstao među pedeset najlepših ljudi na svetu, a magazin “Empire” među sto najvećih filmskih zvezda svih vremena. Godine 1999. Američki filmski institut proglasio ju je trećom najvećom zvezdom. Prema istraživanju televizijskog kanala QVC, Odri je najlepša žena 20. veka.
Filmskoj umetnosti 1929. godina donosi održavanje prve dodele Oskara (16. maj), dok bračnom paru Džozefu Rustonu (Joseph Ruston), engleskom bankaru i Eli Vanhimstri (Ella van Heemstra) holandskoj baronici, donosi prinovu 4. maja 1929. kada je rođena Odri Kejtlin Ruston (Audrey Kathleen Ruston). Odri je odrasla u Evropi i od malena je naučena da su lepo vaspitanje i ljubaznost mera ljudskosti. Detinjstvo je provela u Engleskoj, Belgiji i Holandiji. Sa samo pet godina kreće u englesku školu, a ubrzo i na časove baleta. Škole plesa je pohađala u Amsterdamu i Londonu. Sudeći po knjizi “Just Being Audrey” i autorki Margaret Kardilo (Margaret Cardillo), Odri je više od svega na svetu želela da postane balerina. Ubrzo je usledio, kako je i sama Odri govorila, najteži trenutak u njenom životu – njenu majku i nju je napustio njen otac. Ovaj događaj je u mnogome uticao na kasnije vaspitanje njene dece. Sa majkom i dvojicom polubraće prolazi kroz teške trenutke tokom nacističke okupacije, a neuhranjenost je bila samo jedan od njih. Borba sa glađu je iskustvo koje Odri nikada nije mogla da zaboravi. Bila je primorana da jede latice lala i da pravi hleb od trave. Svojevremeno je odbila ulogu u filmu “Dnevnik Ane Frank” jer je kao devojčica za vreme rata bila svedok javnog pogubljenja Jevreja od strane nacista.
U ratnom periodu jedina uteha joj je bio balet – nastavila je da usavršava igru i počela da daje časove plesa u domu svoje majke. Upravo ju je strast prema baletu uvela u svet filma. Nakon rata njena porodica se seli u Amsterdam gde glumica intenzivno trenira i radi kao model. Godina 1948. joj je donela malu ulogu u holandskom filmu “Holandija u sedam lekcija” (Dutch in Seven Lessons). Dobivši stipendiju u prestižnoj školi plesa, zajedno sa majkom seli se u London. Shvativši da joj zbog visine i nedostatka obuke budućnost nije u plesu, sve svoje planove odlučuje da usmeri na pozorišnu scenu. British Pictures Corporation je za Odri spremilo nekoliko malih uloga uključujući one u filmovima: “The Lavender Hill Mob” (1951), “The Secret People” (1962) i “Monte Carlo, Baby” (1953). Upoznavši čuvenu novelistkinju Kolet (Colette) dobila je priliku da zaigra u komadu “Gigi”, što je uslovilo odlazak u Veliku Jabuku i nastupanje na Brodveju.
u filmu “The Secret People “/ Audrey u Njujorku
