5 stvari koje sam naučila tokom studiranja, a nemaju veze sa fakultetom

16 malih boostera samopouzdanja za dane kada nisi sva svoja

4 stvari koje treba da uradiš za svoju kožu kada imaš 35+

Shaped by passion: Kako da postaneš najbolja u onome što radiš

Ove patike nose apsolutno sve trendseterke!

Otkrivamo: Gde u Beogradu otići na (odlične) kolače?

#WokeUpLikeThis: Kako da tvoja koža BLISTA ceo dan! (Beauty advertorial)

Znamo, menstruacija nije zabavna, ali evo kako da olakšaš sebi “one dane”!

Gde na večeru: Ovaj restoran nudi pravo uživanje za tvoja nepca!

Suva, masna, dehidrirana ili osetljiva koža? Ovo će biti tvoj novi najbolji #SKINCARE prijatelj!

Nakon Kana, Toronta, Osla, San Sebastijana i mnogih drugih prestižnih festivala širom sveta, gde je pozdravljan ovacijama i ovenčan nagradama publike, film “Gde idemo sad­a” libanske rediteljke Nadin Labaki 2. novembra otvara filmski festival “Slobodnu zonu”!

Okosnicu filma čine hrabre žene koje se ujedinjuju i uz pomoć najrazličitijih trikova pokušavaju da spreče svoje podivljale i besne očeve, muževe i sinove od verskog rata.

U selu u kojem su crkva i džamija jedna do druge i u kojem su hrišćani i muslimani živeli godinama skladno dok ih vesti o ratu u njhovom okruženju nisu učinile nasilnima, žene će upotrebiti nekonvencionalna sredstva poput unajmljivanja ukrajinskih striptizeta, sakrivanja oružja i stavljanja hašiša u kolače, kako bi svoje muškarce zaštitile od njih samih.

Gde idemo sada 2 Film Gde idemo sada otvara Slobodnu zonu

Ukrajinske striptizete su odigrale važnu ulogu

Jačina ljubavi i zaštinička briga majki za svoju decu, prijateljstvo žena, potencijalna moć njihovog zajedništva i uloga žena u vladavini dogmatizma, kao i podela i tendencija muškaraca da koriste nasilje kao vid samoizražavanja su centralne teme filma.

Labaki stvara hrаbаr film kroz koji elokventno i iskreno progovara o rаzornim rаnаma koje su ljudskа bićа u stanju da zadaju sebi samima i jedni drugima odbijajući da priznaju zаjedničku ljudskost. Ali njen film je i podsećаnje da postoje načini zа prevаzilаženje tаkvih tendencija, lečenje tаkvih rаna, i zbližаvаnje ljudi kojimа su životi nekada bili rаstrgnuti mržnjom.

Editors choice