Džordž Čamoun (George Chamoun), dvadesetsedmogodišnji Šveđanin libanskog porekla na idealan način uspeo je da spoji ono što je u realnosti nemoguće. Prošlo i sadašnje. Nepostojano i postojeće. Crno-belo i boju. Uspeo je da spoji dva čoveka. Dva čoveka koja se nikada nisu srela, a kamoli našla u jedinstvu, ali zahvaljujući umetnosti ipak jesu. Tome je naravno kompjuter morao da “priskoči” u pomoć. Iako je Džordžu najveća ljubav štampana materija, morao je da pribegne “saradnji” sa savremenom tehnologijom kako bi ostvario svoju zamisao.
Merlinka plavih očiju
Sve je počelo univerzitetskim projektom “Ikonatomija” (Iconatomy). Slikom prikazati i poigrati se sa anatomijom. Džordž je to bukvalno shvatio. Od deset fotografija je napravio pet. Deluje kao da je na crno-bele fotografije prosuo kap boje koja nije samo obojila već i promenila prizor. I pored određenih transformacija, fotografije deluju kao da su i u stvarnosti takve. Kao da zaista postoji biće ljubičastog oka Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor) i zavodljivih usana Anđeline Džoli (Angelina Jolie). Tu su i Merilin Monro (Marylin Monroe)-Skarlet Johanskon (Scarlett Johansson), Džejms Din (James Dean)-Robert Patinson (Robert Pattinson), Kari Grant (Cary Grant)-Džordž Kluni (George Clooney) i Odri Hepbern (Audrey Hepburn)-Natali Portman (Natalie Portman). Očekuje se da Čamoun “rodi” još svojih zadivljujućih fotografija.
Dva zavodljiva oka u jednom pogledu
Portret Keri Grant-Džordž Kluni doveden je do tog (relativnog pojma) savršenstva da se bore na njihovom čelu nadovezuju jedne na druge kao da njihova vremena istim tempom teku i kao da je samo vreme slobodnom rukom povuklo tu liniju godina.
Što stariji, to šarmantniji
Mladi umetnik, nije tek ovim poduhvatom otkrio svoje polje interesovanja. Pre nego što je upisao Konstfakov fakultet umetnosti, veštine i dizajna, pohađao je dve pripremne škole. Tada je shvatio da ga zanima rad sa telom na različite načine. Na kraju druge godine pripremne škole otkrio je i iznenadio se poslom dizajniranja nakita kada se ujedno i opredeljuje za taj odsek na svom tada budućem univerzitetu. Kako se danas najviše radi u 3D formi, i kako njegova profesija to zahteva, on je prinuđen da koristi računar kao svoju osnovnu alatku. Mada njegova ljubav za papirom i štampanim materijalima uvek će biti prisutna u njegovom stvaralaštvu. To potvrđuje i njegova prva samostalna izložba održana ove godine pod nazivom “Papirna dela” (Paperworks).
Patinsonov profil u profilu Dina
Mnogi misle da je Džordž Čamoun želeo svojim delom da napravi poređenje. To mu nije bila ideja vodilja. Samo je želeo da “ispipa” granice čovekove fizionomije. I svaki put odgovara na pitanje poređenja i spajanja ovih likova sa “Žao mi je ako vam ne odgovara što je vaš omiljeni glumac ili glumica uparen sa nekim ko vam se ne sviđa”.
Na njegovoj web stranici može se pročitati citat norveškog slikara Edvarda Munka (Edvard Munch): “Iz mog trulog tela, cveće će rasti i ja sam u njima i to je večnost.” Ko zna? Možda je i sam Čamoun želeo da pronađe večnost u spoju ondašnjih i sadašnjih zvezda Holivuda.
Natalin pogled preko Odrinog ramena
ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.
