Prethodne tekstove iz serijala “Istorija koju niste učili u školi” možete pročitati ovde.
Za vreme vladavine kraljice Elizabete I (Elizabeth I Tudor), Engleska je doživela takav preporod da to doba s pravom nosi njeno ime – elizabetansko doba. Procvetale su ekonomija, kultura, filozofija i umetnost. Zlatno doba Engleske vinulo je dramu u nebeske visine i popularizovalo pozorište kao osnovni vid zabave i interesovanja ljudi svih staleža.
Početak
Renesansa je u Englesku stigla s malim zakašnjenjem, pa je u drugoj polovini 16. veka London i dalje izgledao kao srednjovekovni grad. Brojao je oko 200,000 stanovnika, bio bez kanalizacije i osvetljenja na ulicama. Iako su u Italiji već bili nikli prvi univerziteti, London je mogao da se pohvali samo pravnim školama i brojnim crkvama, kojih je bilo čak stotinu. Ljudi su se okupljali i u gostionicama, pa su prve pozorišne predstave igrane na svim mestima gde je bilo publike: u crkvama, školama, dvorištima gostionica, na ulici, ali i na dvorovima.
Glumačke družine
Uvođenje protestantske vere odrazilo se i na pozorišnu umetnost. Među protestantima bilo je puritanaca koji su ispoljavali prezir prema pozorištu. Kako su bili veoma strogih moralnih načela, smatrali su da pozorište širi nemoral, pa je1572. godine glumcima zabranjen rad, osim ako nisu bili pod zaštitom nekog plemića. Tako nastaju brojne glumačke trupe, u okviru kojih su glumci radili, a dramski pisci pisali svoja dela koja su postajala vlasništvo te trupe. Kada se iz Stratforda doselio u London, Šekspir (William Shakespeare) je prvo radio kao glumac, da bi tek kasnije počeo da piše drame.
1642. godine puritanci su zabranili sva pozorišta u Engleskoj, ali zabrana nije dugo trajala.
“Gloub”
Kako je popularnost drame rasla, vlasti su zabranile prikazivanje predstava na ulicama. To je dovelo do gradnje prve zgrade pozorišta, 1576. godine. Ipak, najpoznatije londonsko pozorište koje danas ima veliki istorijski značaj, sagradila je 1599. godine Šekspirova glumačka družina. “Gloub” (Globe) je bilo vodeće pozorište sve do 1613. godine kada je izgorelo prilikom ispaljivanja topa u jednoj Šekspirovoj predstavi. Sagrađeno je ponovo dve godine kasnije i trajalo punih 29 godina.
Ovako je spolja izgledao Gloub
Ovo pozorište imalo je kružni oblik. Izgrađeno je od drveta obloženog malterom, a krov iznad galerija (jer su samo galerije imale nastrešnicu) bio je pokriven slamom. Pozornica je bila okružena gledaocima sa sve četiri strane. Bilo je mesta za 2,000-3,000 ljudi. Siromašniji posetioci bili su smešteni ispred same pozornice i na galerijama, dok su bogati imali lože iznad scene.
Predstave
Pozorišne predstave uvek su igrane danju, uglavnom oko 14 časova i trajale su oko dva sata. Nije postojala nikakva scenografija, niti su glumci koristili rekvizite, osim pojedinih simboličnih predmeta. Recimo, s obzirom na vreme izvođenja predstava, nosili su sveću da bi dočarali noć. Odeća je imala ogromnu simboliku. Kostimi su bili izuzetno raskošni, a ako su glumili ličnosti iz višeg staleža, glumci su nosili skupocenu odeću posutu pravim zlatom. Nosili su plašt ukoliko je trebalo da dočaraju nevidljivost, žute čarape za zaljubljenost, crnu boju za žalost, belu za nevinost… Podizanje i spuštanje zavese omogućavalo je brzu smenu scena, pa su predstave bile veoma dinamične.
Ovako je izgledalo izvođenje predstave u Gloubu
Glumci
Iako su ih puritanci smatrali za dokoličare, glumcima posao uopšte nije bio lak. Zbog kuge, premijere su izvođene svake nedelje, pa su glumci morali da u glavi drže i više od deset uloga. Kako je kuga bila čest razlog zatvaranja pozorišta, glumačke družine održavale su predstave po unutrašnjosti. Šekspirova družina bila je veoma poznata, radila je leti i zimi i dosta zarađivala. Muzika je bila sastavni element svake predstave, a izvodili su je glumci koji su morali da ovladaju sviranjem nekoliko muzičkih instrumenata.
Glumci su mogli biti samo muškarci, ženama ovaj posao nije bio dostupan. Njih su tumačili dečaci i to oni koji još nisu ušli u pubertet, pa im glas nije mutirao. To objašnjava zašto u renesansnim dramama ima tako malo ženskih uloga. Oskarom nagrađen film “Zaljubljeni Šekspir” (Shakespeare in Love) govori upravo o devojci koja se prerušava u muškarca kako bi dobila ulogu Romea u Šekspirovoj tragediji.
Arene za borbu životinja bile su glavna konkurencija pozorištu, ali očito je da umetnost uvek nađe put do srca publike. Pozorište elizabetanskog doba opstajalo je uprkos svim preprekama i tako utrlo put razvoju ove umetnosti, koja i vekovima kasnije nalazi iskrene poklonike.
Irena Vuksanović je po obrazovanju profesor književnosti, ali mnogo više voli da piše nego da priča. Ne voli romantiku, ali voli romantizam. Nije vegetarijanac, ali obožava životinje. Ne voli da glumi, ali redovno posećuje pozorište. Zato je i pokrenula svoj blog Suflerka.
