Prethodni tekst “Istorija šminkanja” možete pronaći ovde.
Mesopotamija
Zauzimala je oblasti rečnih dolina Tigra i Eufrata. U ovoj zemlji moda i upotreba češlja dobile su važnost veću od uobičajene.
Muškarci su kovrdžali brade i kosu, stvarajući prenaglašene kovrdže geometrijskog oblika. Velika brada označavala je snagu i hrabrost. Bojili su obrve u crno i lice rumenilom, a puderisali bradu i kosu zlatom u prahu. Žene su nosile puštenu kovrdžavu kosu preko ramena.
Rim
Usvojili su većinu običaja od Egipta i Grčke.
Počela su da se koriste javna kupatila, gde su se uzimale kupke pod mlazom tekuće vode. Žena tog vremena, zvana patrisija, provodila je dosta svog vremena u kupatilima, termama, masažama, sređivanju kose, koji su zahtevali dosta rada. Ove žene imale su pomoć žena nižeg staleža koje su im sređivale kosu, šminkale ih, masirale, vodile računa o zubima, čak su im i pravile ukrasne, danas nama poznate veštačke trepavice. Pravile su ih od svile i prirodnih dlaka.
Kosu su farbali u plavo. Boju su dobijali tako što su kosu umočenu u različite preparate izlagali suncu.
Koža je bila bela, na oči i obrve su nanosili crnu olovku, na sjajne kapke antimon, tirkiz, a na usne i obraze jarku crvenu boju.
Vizantija
Negovali su kožu primenjujući prave tretmane lepote i koristili su kozmetiku proizvedenu od životinjske masti i mirišljavog bilja. Koristili su tople gaze prilikom nanošenja preparata da bi se kasnije, bez skidanja, nanela glina dok se ne osuši.
Isticala se bela boja kože, preterano crvene usne i forma oblika očiju slična prirodnoj.
Arabija
Arapska kultura je bila nepoznanica evropskom kontinentu, iako je u srednjem veku imala veliki uticaj na običaje.
Da bi bile zavodljivije, negovale su telo mirišljavim kupkama, masažama i uljima. Žena je sakrivala lice velom i kosu svilom, a kitila se dragim kamenjem. Lice i ruke su se bojili, koristila su se rumenila, a na oči se nanosio ajlajner kako bi se uvećale. Ajlajner je bio u stalnoj upotrebi i nastavio da bude do današnjih dana.
Nastaviće se…
Prevod i obrada sa španskog na srpski jezik: Milica Stankić i Dajana Rudež
Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).