Koji su najveći izazovi tvoje profesije i na šta sve moraš da budeš spremna svakodnevno?
Moj najveći izazov je da sve postignem u 24 sata! Radim kao urednik u “Grand reviji“, kao menadžer za odnose sa javnošću i kao voditelj.U skladu s tim, moj radni dan počinje u 7h ako toga dana radim emisiju.Volim natenane da odradim sve što sam tog dana zabeležila u agendu i pomeranja me užasno nerviraju. Prilagođavanje obavezama takođe zahteva veliku dozu fleksibilnosti, a na kraju dana kada sednem sa ćerkicom da gledam “Mašu i medveda” i shvatim da sam sve postigla, osećam kao da sam dobila na lutriji!
Da li ti imponuje to što si kroz profesiju do sada upoznala većinu naših poznatih ličnosti?
Posle 12 godina bavljenja ovim poslom ljude sa kojima radim doživljavam kao drugare, familiju, draga lica koja srećem. Nemam osećaj da su to poznate ličnosti, bez obzira koliko uvažavam njihovo delo, ja nemam fascinaciju slavom. I zato sam valjda za sve ove godine ostala normalna. A bilo je momenata kada sam lako mogla da poludim. Šalu na stranu, na početku karijere imala sam priliku da sedim sa šefovima država, a ni onda ni sad me nisu fascinirali ni moć ni uticaj. U svakom čoveku vidim samo čoveka. Koji je dobar ili loš.
Koga u svojoj emisiji “Grand magazin” još uvek nisi ugostila, a volela bi i zbog čega?
Nikako da uskladim termin sa Mirjanom Bobić Mojsilović. Njen književni rad pratim još od prve knjige “Baba nemoj ništa da me pitaš” i često citiram njenu “ovaj svet nije stvoren za one koji misle da sve znaju nego za one koji hoće da uče”. Cenim način na koji ona objašnjava život i mislim da se iz njenih knjiga, intervjua i kolumni može mnogo toga da se nauči o lepoti življenja i pravim životnim vrednostima.
Koliko spontanosti, a koliko profesionalizma moraš da ulažeš vodeći emisiju 4 sata uživo?
Spontanost jednostavno razvijete onog trenutka kada vam kamere i studio postanu prirodno okruženje. Obožavam ovaj posao i kako se upali crvena lampica na kameri, ja na licu imam osmeh. Ne zato što se foliram i znam da to tako treba nego jednostavno ja u tom trenutku zaista uživam što mogu da se obratim gledaocima. Profesionalizam je za mene odgovornost. Neko nauči, neko nikad. Ja sam možda nekada i stroga prema ljudima sa kojima radim, ali volim da sve bude pod konac. U skoro četiri sata živog programa bude svega, ali bitno je da se u svakom trenutku dočekaš na noge! U šali kažem da imam više televizijskih sati nego Bane Vukašinović, tako da za mene iznenađenja nema. Meni je najveći kompliment kada gost koga odjavljujem zapanjeno konstatuje “Zar je već kraj? Pa ja bih još da ostanem!”
