Retrospektivna izložba dela akademika Milana Konjovića (1898-1993) “Stvaralaštvo jednog veka” otvorena je 28. jula u galeriji SANU u Knez Mihailovoj ulici. Postavka će uskoro biti sklonjena pošto je izložba otvorena do 27. septembra, stoga ne bi trebalo propustiti opus od 85 slika ovog umetnika, rađenih od 1913. godine do njegove smrti. Dela, predstavljena hronološki, obuhvataju svih sedam faza njegovog rada – ranu, plavu, crvenu, sivu, kolorističku, asocijativnu i vizantijsku.
Sva dela su komadić bogate zbirke galerije “Milan Konjović” iz Sombora, grada u kom je slikar i rođen. Galerija u Somboru broji 1,084 rada Konjovića (iako Konjovićev opus broji gotovo 6,000 radova) od kojih je sam umetnik svom gradu poklonio 500, uz reči:
“Slike ove, miljenice moje, sa ljubavlju darujem rodnome gradu, one jedino njemu i pripadaju”.
Milan Konjović je od gimnazijskih dana slikao, već 1914. godine izložio je pedesetak svojih radova, a tek nekoliko godina kasnije, 1919. upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasi profesora Vlaha Bukovca. Već posle dva semestra, Konjović napušta Akademiju i počinje samostalno izučavanje umetnosti. Putuje u Beč, a zatim i u Minhen, Berlin i Drezden. Nekoliko godina boravi i u Parizu, do 1932. godine, do svog konačnog povratka u Sombor. Pariz je obeležila njegova, takozvana “plava faza”, njegova prva zrela umetnička fizionomija.
Naredna, “crvena faza”, obeležena je povratkom u domovinu, kupajući njegova dela u bojama Vojvodine, ali i putovanjem u Dubrovnik, na Cavtat, Mline i druga mesta. Njegova iskrena ljubav prema prirodi vidljiva je na svakom delu, a kako je sam govorio, njegova prednost bila je to što je odrastao izvan velegrada, okružen prostranstvom i širinom. Ovaj period njegovog rada smatra se i fazom pune zrelosti i samostalnosti umetnika.
“Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera…”
(Dnevnik, 24. VII 1958.)
Za vreme rata, 1941. godine nalazi se u zarobljeništvu u logoru u Osnabriku, gde je radio tempere i veći broj crteža. U ovom, i narednom periodu, umetnikova paleta se stišava, a teme postaju groblja, sahrane i prosjaci. Ovaj period nazvan je i “sivom fazom” u delu Milana Konjovića.
Naredna faza, “koloristička”, donosi čistu, intenzivnu boju, zaustavljajući umetnika na pragu apstrakcije. I opet je Vojvodina, njeni predeli i ljudi, centar Konjovićevog slikarstva.
Silovita, snažna i dramatična dela nastala iz sukoba realnog predmeta i likovne vizije obeležavaju period “asocijativne faze” koja traje gotovo 25 godina.
“Vizantijskom fazom” sa oko trideset dela, završava se umetnikov bogati opus. Ovaj period je inspirisan vizantijskom umetnošću, freskama i ikonama.
Retrospektivne izložbe najkompletniji su način prezentovanja Konjovićevih dela jer je moguće prikazati i široki spektar tehnika, tema i interesovanja ovog umetnika. Konjovićev individualizam je vidljiv na svakom delu koji je prepoznat i u Parizu, i u Pragu vrlo brzo, a zatim cenjen i po njegovom povratku u Sombor. Konjovićev rad, pored slika, obuhvata i tapiserije, pozorišne scenografije, skice za kostim, vitraže, mozaike i grafike.
“Volim kada se osete dah i svežina prvog stvaranja. Ne pripadam ni jednom pravcu. Mislim da spadam u red dramatičara, ekspresionista i kolorista…”
(Intervju, Mladost, 26. XI 1958.)
” Mislim da je suština moga slikarstva strast, koja je, naravno, kontrolisana razumom. Ali to što je u meni celebralno nalazi se tek u drugom planu…”
(Intervju, Mladost, 26. XI 1958.)
Iva Šapić je budući istoričar umetnosti. Nesuđeni Šerlok Holms II. Budući umetnik, krojač, kuvar, organizator venčanja i vlasnik cvećare i kafića – knjižare. Ili pisac. Ili turistički vodič. Ili profesionalni čitač knjiga. Ili sve to, ako poživi koji vek duže.
