Izložba karikatura Marka Somborca
18. jul, šetalište na Kalemegdanu
Izložba karikatura Marka Somborca biće otvorena 18. jula na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Šetači će do 1. avgusta u okviru ovogodišnjeg BELEF-a moći da vide najbolje crteže čuvenog karikaturiste.
Radom u “Blic”-u ovaj umetnik uspeo je da stekne veliki broj fanova iz cele Srbije. Rođen je u Smederevu, a od 2005. godine pravi stripove čiji su glavni junaci oni koji “oblikuju život građana Srbije”. Inače je ilustrator, animator i grafički dizajner.
Nemojte propustiti priliku da od 18. jula do 1. avgusta pogledate njegov rad na Kalemegdanu.
“Više sreće ovaj put”
20. jul, Letnja pozornica Gardoš
Junakinja ove priče je obična žena, koja troši svoj život sumanuto jureći za zadatim ciljem. Nakon jutarnjeg buđenja, ona staje na traku za trčanje, u nadi da će i ona biti uspešna “fit” žena. Tu počinje metaforični maraton kroz sve bitne segmente njenog života. Na tom komičnom putu srećemo roditelje, učitelje, šefove, muževe, neuzvraćene ljubavi… Kroz snove, sećanja i realnost, predstava vodi do samog kraja, gde ona završava apsurdnu trku, uništena saobraćajnom gužvom, porodičnim i drugim svađama, brzinom okretanja trake po kojoj trči, osećanjem neuspeha i izopštenosti. Na kraju je sahrane TV-reklame!
Naravno, tu nije i ne sme biti njen kraj!
Ova predstava neće zabrinuti ljude pitanjima o suštini života, upravo suprotno, ona će ih nasmejati i podsetiti na lepotu jednostavnosti.
“Kokoška 2” (drama apsurda)
22. jul, Letnja pozornica Gardoš
Glavni junaci predstave, bračni par Petrović – Gudbaj i Želimte, žive na periferiji malog grada, u stanu u koji niko ne dolazi. Okruženi svojim strahovima, čestim priviđenjima i pitanjima šta donosi sutra, oni se bore za samo njima poznate vrednosti.
Kokoška, kao jedno od najčešćih priviđenja, postavlja pitanja smisla života na koji oni nemaju odgovor. To donosi konačni razdor među njima i razbija bračnu harmoniju.
Predstava na duhovit način pokazuje kako naše razmirice nekada mogu biti logički nemoguće, ljubavi besmislene, uverenja nerazložna, kako se mi zapravo, niti vidimo, niti čujemo. Reč je postala nevažna i suvišna, a čovek plitak i naivan.
“Tunel”, Ernesto Sabato
Ernesto Sabato je nedavno preminuli, svetski popularan argentinski romanopisac i esejista. Rođen je u Buenos Ajresu u porodici italijanskih doseljenika 1911. godine. Iako proslavljen kao književnik, Sabato je studirao matematiku i fiziku (čak je stekao doktorat iz fizike) na Univerzitetu u La Plati. Tu je nastavio svoje druženje sa naukom kao profesor i pišući naučne radove i eseje. Međutim, četrdesetih godina prošlog veka, zbog velikih uticaja režima na univerzitetsku sredinu, on odlučuje da napusti nauku i okrene se književnosti. Njegov životni put menjaju ozbiljni problemi sa vidom 1977, te biva primoran da napusti čitanje i pisanje i okrene se trećoj sferi interesovanja koja ga je vukla sebi od rane mladosti – slikarstvu. Pored toga, u mladosti je bio značajan član Komunističke partije Argentine, a kasnije i predsednik Nacionalne komisije za ispitivanje situacija nestalih lica u vreme vlasti argentinske vojne hunte.
Nagrade za njegova književna dela nikako nisu mogle da izostanu. U Francuskoj je 1974. godine dobio nagradu za najbolju stranu knjigu za delo “Abadon, anđeo uništenja”, a iste godine dodeljena mu je i književna nagrada Organizacije američkih država, koja nosi ime slavne čileanske pesnikinje i nobelovca, Gabrijela Mistral. Najznačajnija nagrada za književnost koja mu je pripala je Servantes, koju je dobio 1984. godine u Madridu. Njegova dela su prevođena na mnoge jezike i izuzetno čitana širom sveta.
Ernesto Sabato je bio i ostao idol mladih ljudi u Argentini, ali govorio je kako ne uživa u tolikom uvažavanju i pravljenju idola od njega. Umro je u 99. godini života 30. aprila ove godine. Njegov najpoznatiji, najčitaniji i prvi roman je “Tunel”, egzistencijalistički klasik kog su izuzetno uvažavali i uzdizali možda još popularniji pisci poput Tomasa Mana i Albera Kamija.
“Tunel”
U ovom poznatom romanu Sabato se potrudio da pokaže svoje interesovanje za probleme čovekove egzistencije, duhovne krize i smisao njegovog postojanja. Roman predstavlja izuzetnu psihološku analizu glavnog junaka.
“Tunel” počinje ispovešću glavnog lika. “Biće dovoljno da kažem da sam Huan Pablo Kastel, slikar koji je ubio Mariju Iribarne…” On je proglašen psihički bolesnim i smešten je u duševnu bolnicu gde slika, priseća se i piše što je moguće objektivnije tragičnu istoriju ljubavi sa Marijom Iribarne, govoreći paralelno o sebi, svojim pogledima na svet, na ljude, slikarstvo, na odnose u društvu kojih se grozi. Glavni junak romana je poznati slikar iz Buenos Ajresa po imenu Huan Pablo Kastel koji na svojoj izložbi izlaže i sliku Materinstvo. U uglu ove slike Huan je naslikao prozorčić kroz koji se vidi žena čiji je pogled usmeren ka moru. Za njega taj prozor predstavlja ključni momenat na slici dok se niko od posetilaca izložbe njime i ne bavi. Međutim, na izložbi se pojavljuje mlada žena Marija Iribarne, koja opaža taj detalj i zastaje kraj slike fokusirana na njega. On je spazi, ali u tom času ona napušta izložbu. Huan potpuno opčinjen Marijom počinje de traga za njom. On je besomučno traži ulicama Buenos Ajresa verujući da je upravo sreo svoju srodnu dušu. Nekim slučajem uspeva da je sretne i i upozna se sa njom, i isto tako čudnim slučajem sazna da je ona udata za jednog slepog čoveka. On, očaran njom, postaje sve opsednutiji i očajniji znajući da je nemoguće imati je celu za sebe. Ona postaje njegova ljubavnica i ubeđuje ga da ga voli, ali zaslepljen ljubomorom Huan sluti na neki tragičan kraj i počinje da se ponaša neurotično. To plaši Mariju i ona pokušava da se izvuče iz takve veze, i sve postaje mučenje za oboje. Progonjen ljubavlju i mržnjom prema Mariji, koja je jedini smisao njegovog postojanja i jedini uzrok njegovih patnji, Huan Pablo pokušava da sazna sve o delu njenog života koji nimalo ne poznaje. Saznaje da je Marija ljubavnica svog rođaka, arhitekte koji živi na zajedničkom imanju gde ona neretko odlazi. Sva ta konfuzija u glavi i preintenzivna ljubomora ga jedne noći potpuno slude i on ubija svoju najvoljeniju ženu, Mariju. Saznanje da sa Marijom nije uspostavio normalnu vezui i da je osuđen na samoću iskazuje upotrebivši tunel kao simbol svog životnog puta “u svakom slučaju, postojao je jedan jedini tunel u kome je proteklo moje detinjstvo, moja mladost, čitav moj život…”
DVD: “Gricni me” (Vampires Suck, 2010)
Režija: Džejson Frajdberg (Jason Friedberg), Aron Seltcer (Aaron Seltzer)
Scenario: Džejson Frajdberg, Aron Seltcer
Uloge: Džen Proske (Jean Proske), Met Lanter (Matt Lanter), Didrik Bader (Diedrich Bader)
Zarijte zube u histerično smešnu parodiju “Vampiri smaraju”, odnosno produženo “Ugrizi me” izdanje sa više otkačenog humora i krvavo dobre zabave!
Beka, ogorčena tinejdžerka u novoj školi, nađe se rastrzana između dva natprirodna udvarača: hirovitog vampira i ekstremno dlakavog vukodlaka. Od dvojice komičarskih genija koji su napisali “Mrak film” i sa Kenom Jeongom (“Mamurluk u Vegasu”) u jednoj od uloga, ova urnebesna komedija će vas naterati da urličete još!
Za mere opreza, način upotrebe i moguće kontraindikacije, obratite se terapeutima:
Dejani Knežević & Urošu Pajoviću
Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista, trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva, sve svoje ideje i misli prenosi na papir, jer ljudi još uvek nisu spremni da čuju istinu.
Sandro Čanak prezire ograničenost i glupost. Živi na tankoj liniji koja deli stvarnost od njegovih sanjarenja. Boluje od O.G.D.-a (Obsessive Gaga Disorder), obožava fotografiju, putovanja i cheesecake.
