Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Mikro trend: Ovaj detalj čini da svaki autfit izgleda super-moderno!

Tvoj novi saveznik u borbi protiv neželjenih dlačica: Philips Lumea

Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Lanac i katanac: Zaključaj me u srcu

Lanac i katanac: Zaključaj me u srcu

Od uzbudljivog osećanja da nam se neko sviđa, preko otkrivanja strasti i uspostavljanja veze, čiji početak mnogo obećava, do osećanja da smo osuđeni, ograničeni, kontrolisani i sputani – kao u zatvoru.

Kako nam se to dogodilo? Kada smo izgubili slobodu?

Ili, kako smo postali tako nesigurni i posesivni, kako smo se od zaljubljene osobe pretvorili u tamničara?

Postepeno. Žrtve ljubavi postajemo neosetno, tonući lagano, prepuštajući se onome što nas guta – bilo da je to snaga partnerove posesivnosti, ili tamničar u nama samima, koji zna da će zatvorenik pobeći ako nije pod ključem i nadzorom.

A kada je to tamničar postao glavni? Pa, kad smo mu dali ključeve u ruke i poverili čuvanje onoga što se bojimo da ćemo izgubiti.

Na taj način aktivirali smo strah, a on stoji nasuprot ljubavi. Strah je bezuman i ne zna za druge, zna samo za sebe. Tera nas da se grčimo tamo gde jedino opuštenost daje rezultate.

I tako, umesto da uživamo u onom što imamo, mi se uvijamo oko njega, u nastojanju da ga sačuvamo. Umotavamo predmet svoje ljubavi kao krhku dragocenost u zagušljivi pliš svoje pažnje i natkriljivanja, a jedino se dobro osećamo kad nam je pred očima. Ne volimo ni kad se zaključa u kupatilu. Valja samo da je zaključan u našem srcu.

Lanac i katanac Zaključaj me u srcu Lanac i katanac: Zaključaj me u srcu

Trebalo bi da svako može sasvim zadovoljno da živi u zlatnom kavezu. Ima sve. Vole ga i maze ga, ugađaju mu i hrane ga i gledaju s obožavanjem. I paze da mu ne prorade krila.

Taj koncept sa kavezom, uvek radi protiv prirode i protiv naših želja, a u najtešnjoj saradnji sa našim strahovima. Najpomnije lebdenje nad nekim, da nam ne odlebdi, završava se upravo tako. Čak nije potreban trenutak nepažnje. Nego se predmet ljubavi pobuni i ode. Ako pri tom mora da vam pocepa srce, da bi se oslobodio tamnice, učiniće to.

Možda bi to isto učinio i da ga nismo zatvarali i zaključavali. Ali mi se ne bismo kidali sve vreme, u pokušaju da ga zadržimo.

Ima sasvim zadovoljnih zatočenika ljubavi, koji upravo traže partnere koji će ih obujmiti, umotati, ušuškati, nadgledati i skakutati oko njih.

Ima i onih koji ulete u takav odnos i ne mogu da se načude poziciji u kojoj su se našli i trpe tetošenje i sputavanje, dok se ne snađu. A onda se snađu.

A ima i onih koji toliko strahuju od kaveza da uopšte nisu u stanju da održe nikakvu vezu.

Ima li veze bez lanaca i katanaca? Možemo li da podnesemo teret slobode, u kojoj nemamo protiv čega da se bunimo, kome da prkosimo i od koga da bežimo? Ili nam je svima potrebna doza utamničenja, da bismo mogli da se ritamo i da osećamo da smo živi i aktivni? Možda uopšte ništa nikada ne bismo uradili, da nema nekog kaveza iz koga pokušavamo da zbrišemo.

Možda zato nemamo krila.

Aleksina Đorđević

Editors choice