Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Elizabetin (Elizabeth I) život bio je buran od samog rođenja. Njen otac, kralj Henri VIII (Henry), zauvek je promenio tok istorije i englesku crkvu pretvorio u protestantsku, ne bi li mogao da oženi njenu majku, Anu Bolen (Anne Boleyn). Kako je kralj iz prvog braka sa Katarinom od Aragona (Catherine of Aragon) imao samo kćerku Meri (Mary I), očajnički je želeo sina naslednika. Kada mu je i Ana Bolen podarila kćerku, bio je užasno razočaran. Ana je ubrzo pala u nemilost i pogubljena je kada su Elizabeti bile samo dve godine.
Henri VIII se ubrzo ponovo oženio i dobio dugo očekivanog muškog naslednika. Malu Elizabetu je poslao na selo, gde ju je retko posećivao. O njoj su se marljivo brinuli posluga i učitelji. Bila je veoma inteligentno i vredno dete, lako je savladala strane jezike. Od ruke su joj išli i muški sportovi, kao što su jahanje i streljanje.
Zanimljiv je mit koji i danas kruži Engleskom. Navodno, kada je Elizabeta imala osam godina, iznenada se razbolela i umrla. Sluge su htele da sakriju njenu smrt od kralja, te su u selu pronašli dečaka koji je ličio na nju i obukli ga kao Elizabetu. Navodno niko nije otkrio tu zaveru i otuda Elizabetina muškobanjatost i opravdanje zašto se nikad nije udavala i imala decu. Za ove tvrdnje nikada nisu pronađeni pravi dokazi, a neki istoričari i danas proučavaju ovu priču.
Elizabeta je došla na presto nakon smrti svoje sestre Meri. Krunisana je 1559. godine, u svojoj dvadesetpetoj godini. Zvali su je “kraljica devica”, “Glorijana” i “dobra kraljica Bes”. Ispoljavala je mnoge kvalitete, ali i slabosti. Bila je mudra, snalažljiva, rečita, domišljata, ali i podložna laskanju, nesigurna i zavidna.
Kraljica je postala sa samo 25 godina
Bila je izuzetno popularna u narodu, stalno je putovala i selila se iz jedne rezidencije u drugu. Ta putovanja imala su samo jedan cilj – da je narod vidi u celoj državi. Nosila je veoma kitnjaste haljine i mnogo nakita, ne bi li odvukla pažnju sa svog lica. S obzirom na to da je preležala boginje, lice joj je bilo dosta uništeno, te ga je izbeljivala veoma agresivnim smesama. Kosu je rano izgubila, tako da je uvek nosila crvenu periku.
Tokom svoje vladavine naišla je na mnoga iskušenja. Uprkos velikom nezadovoljstvu katolika, uspostavljanje protestantske crkve pomoglo je da se uspostavi i održi društvena stabilnost, karakteristična za vladavinu Elizabete I.
Englesku je odlikovala izrazita stabilnost za vreme njene vladavine
Dugi niz godina morala je da se nosi sa velikom pretnjom, škotskom kraljicom Marijom (Mary I of Scotland) koja je sa katoličkim zaverenicima kovala planove da uništi Elizabetu i domogne se prestola na koji je imala legitimno pravo. Elizabeta je dugo oklevala, ali je na kraju potpisala presudu kojom se Marija osuđuje na smrt.
Nešto kasnije, armada Španije napala je Englesku. Elizabeta je bila odlučna da sačuva slobodu svoje zemlje i održala je čuveni govor svojim trupama: “Znam da imam telo slabe i nežne žene, ali zato imam srce i stomak kralja, i to kralja Engleske”. Tada je usledila jedna od najslavnijih pomorskih bitaka, Engleska je pobedila i postala jedna od vodećih pomorskih sila u to vreme.
Srce kralja u telu žene
Problem koji je pratio Elizabetu tokom cele vladavine bio je udaja. Engleski parlament bio je duboko zabrinut, čak joj jedno vreme nije odobravao sredstva dok se taj problem ne reši. Neki istoričari kažu da se nije udavala zbog načina na koji se njen otac odnosio prema ženama. Oni više romantični smatraju da se nije udala zato što je jedini čovek kojeg je iskreno volela bio Robert Dadli (Robert Dudley), a za njega nije mogla da se uda jer je već bio oženjen. Nekoliko godina kasnije, njegova žena umire pod sumnjivim okolnostima. Iako Dadli tada postaje slobodan, Elizabeta nije mogla da se uda za njega zbog skandala i optužbi sa kojima bi se zasigurno suočila. Elizabeta je uvek mudro odgovarala da je dobrobit zemlje njen glavni prioritet i da je ona već udata za Englesku.
Elizabeta je umrla 1603. godine i time je završena vladavina dinastije Tjudor (Tudor). Nasledio ju je Džejms IV (James IV of Scotland), sin škotske kraljice Marije.
Pred kraj života rekla je: “Slavom svoje krune smatram to što sam vladala okružena vašom ljubavlju”.
Anja Križan je studentkinja novinarstva, večni sanjar, romantik i hedonista, zarobljena u sopstvenoj bajci. Njena izražena intuicija i želja da svet bude bolji i lepši vodi njene reči po papiru. Voli iskrenost, dobrotu, neiskvarenost. Ne voli laž, diskriminaciju i agresivnu glupost.
