Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Osmog februara 1935. godine muzička kometa pogodila je Zemlju. Povređenih nije bilo, ali se na mestu udara (Tupel, Misisipi) čuo prigušeni plač deteta. Plavokosog dečaka pronašli su Vernon (Vernon) i Gladis Prisli (Gladys Presley) i dali mu ime Elvis Aron (Elvis Aron).
Veliki ljudi zaslužuju velike priče. Ako legende i nema, trebalo bi je izmisliti.
Odrastanje u siromašnom okruženju u kome se borba za opstanak podrazumevala ne uklapa se najbolje u priču o razvijanju muzičke ikone 20. veka, ali savršeno opisuje viziju američkog sna: sa dna do vrha. Teške uslove ublažavala je porodična povezanost, spona koja ga je najpre vezivala za crkvu, a preko nje i muziku. Pokazani talenat nije ostao neprimećen. Roditelji su ga nagradili prvom gitarom za 10. rođendan. Ambicija je dobila krila.
Preseljenjem u Memfis pojavile su se prve poslovne prilike. Nakon završene srednje škole i skromnog kamiondžijskog posla, u saradnji sa Kolonelom Tomom Parkerom (Colonel Tom Parker), koji je naslutio uspeh, u januaru 1956. nekrunisani kralj približava se publici pesmom “Heartbreak Hotel”.
Poigravanje sa žanrovima, prva mesta na listama, televizijska gostovanja, uloge u filmovima, izazovni pokreti i energija koja je osvajala činili su koktel koji je skoro ceo svet želeo da ispije. Izuzetak su bili puritanci. Sablažnjeni seksepilom koji bi preplavio svaki njegov nastup, ocenili su ga kao besramnog i vulgarnog. Obožavan i osporavan, bio je zvezda koja je tek trebalo da zablista.
Zahuktali voz 1957. naišao je na prepreku. Poziv na odsluženje vojnog roka odložio je osvajanje planete na dve godine.
Odbivši bilo kakve povlastice i poseban tretman, prihvatio je da vojnu obavezu ispuni u Evropi. Nešto pre odlaska, morao je da podnese još jedan udarac. Gubitkom majke prekinuta je jedna od najnežnijih, a istovremeno i najjačih veza u njegovom životu. Nakon sahrane održao je obećanje dato državi, i u Nemačkoj je ostao do 1960. godine. Poznanstvo sa Prisilom (Priscilla Ann Beaulieu), budućom suprugom, ipak je bilo najvažniji deo ovog putovanja.
“Elvis is Back!” poručio je album nakon povratka iz vojske i još jednom potvrdio da je vrh mesto kome istinski pripada. Osim profesionalnog uspeha, izgledalo je da i njegov privatni život ide uzlaznom putanjom. Godinu dana nakon venčanja, 1968, rođena je Lisa Mari (Lisa Marie).
Nažalost, izgledalo je da je kralj brzo istrošio svoju sreću. Razvod početkom sedamdesetih, gojaznost i nekontrolisana upotreba lekova lagano su rušili pažljivo izgrađeno carstvo. Talenat i slava i dalje su lebdeli oko figure koja je uspela da zavrti muzički točak na drugu stranu, ali snage je bilo sve manje.
Godine 1977, 16. avgusta, preminuo je veliki čovek. Ostala je velika priča.
Njegova biografija možda je prerasla njegove pesme i njegov značaj je često osporavan, ali način na koji je suštinu svog bića delio sa publikom, dala mu je besmrtnost. Kada je u februaru 1958. Elvis upoznao Sofiju Loren (Sophia Loren), rekao joj je: “Znaš, najteža stvar na svetu jeste da budeš ono što jesi. Svaki put kada budem ono što jesam, kritikuju me.”
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.