Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Freja Stark (Freya Stark) je Parižanka koja je život provela istražujući i pišući o svojim putovanjima. Među prvima je putovala ka jugu arapskih pustinja, a iza sebe je ostavila gomilu knjiga u kojima je opisala svoja putovanja ka Bliskom istoku i Avganistanu. Rođena je 31. januara 1893. godine i za stotinu godina, koliko je živela, uspela je da uradi mnogo toga. Iako je rođena u Parizu, odrastala je u nekoliko domova u Engleskoj i Italiji. Pre nego što se upustila u avanturu sa neistraženim putevima radila je kao medicinska sestra.
Ona je, definitivno, pomerala granice. Njena stopala su uspela da dodirnu područja koja su bila neistražena i netaknuta
Novembra 1927. godine Freja se ukrcala na brod za Bejrut, odakle njena putovanja prema Istoku i počinju. Tako je sve počelo. Tu je sve počelo. Ova dama avanturističkog duha koristila je širok dijapazon prevoznih sredstava, a među njima je bilo i raznih životinja, uključujući kamilu i magarca. Do 1931. godine uspela je da završi svoju maršrutu na zapadu Irana, te da obiđe oblasti u koje, pre njenog, nijedno zapadno stopalo nije kročilo. Svoja istraživanja je opisala u knjizi “The Valleys of the Assassins” 1934. godine.
Uvek je pisala o svojim putovanjima. Ostavila je mnoštvo pisanih tragova za sobom
Međutim, tu se njena namera za pomeranjem granica nije završila. Nešto kasnije Freja se probija do zaleđa Južne Arabije koju je pre nje posetilo svega nekoliko zapadnih istraživača. No, ipak, niko se pre nje nije usudio da zađe u neistražene odaje tako duboko. Ona je prva to učinila, a njene nesvakidašnje avanture ostale su zabeležene u knjigama koje je napisala.
Ni Drugi svetski rat nije mogao da prođe bez njenih ideja i stavova
Za vreme Drugog svetskog rata Freja se pridružila britanskom ministarstvu informisanja, te je svojim idejama doprinela stvaranju propagandne mreže koja je imala za cilj da ubedi Arape da podrže saveznike ili barem ostanu neutralni. Ta ratna iskustva su detaljno opisana u njenim delima “Pisma iz Sirije” i “Istok je zapad”.
Udala se u pedesetčetvrtoj godini za britanskog istoričara i administratora Stjuarta Perouna (Stewart Perowne). Dok je plovila bračnim vodama nije pisala o putovanjima i istraživanjima, ali je zato uspela da objavi kolekciju najraznovrsnijih eseja. Nisu mogli da imaju dece. Rastali su se, ali ne i razveli, nakon svega pet godina braka. Freja je doživela stotu. Tek tada je napustila svet. Nakon silnih putovanja kojima je ispunila svoj život otišla je na put sa kojeg nema povratka. Oči je sklopila u svom domu u severoistočnoj Italiji, željna mira na nekom mestu koje do sada nije posetila.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.
