“Поехали! (Krenuli smo!)” – uzviknuo je Jurij Gagarin (Ю́рий Алексе́евич Гага́рин) kad su moćni potisnici rakete Vostok 1 (Восток 1) zadrhtali i nizom kontrolisanih eksplozija poneli njegovu svemirsku kapsulu na let kojim će ostvariti dečačke snove. Tog 12. aprila daleke 1961. godine otvorio je novo poglavlje u istoriji plave planete i postao prvi čovek koji se vinuo put svemira.
Rođen je 9. marta 1934. godine u gradu Gžatsku (Гжатск) u porodici koja je za život zarađivala radeći na kolhozu u obližnjem selu Klušino (Клушино). Tu, na selu, Jurij je proveo svoje najranije detinjstvo i pošao u školu 1941. godine. Međutim, školovanje nije dugo trajalo. Nakon nemačke okupacije sela, oktobra iste godine, nastaje mučni period za stanovništvo. Stalno šikaniranje okupatora išlo je tako daleko da je nemački vojnik jednom prilikom obesio Jurijevog mlađeg brata Borisa i počeo da pravi fotografije. Videvši ovo Jurij je dozvao majku koja je nekako uspela da izmoli vojnika da poštedi nesrećno dete. Boris je preživeo, ali dugo nije mogao da se oporavi od ovog šoka. Gagarinov stariji brat i sestra su odvedeni na prisilni rad u Poljsku i vratili su se tek po svršetku rata. Po oslobođenju sela, 1943. godine, stvari se koliko toliko normalizuju i Gagarin nastavlja školovanje. Tehničku školu upisuje 1953. godine u Saratovu (Сара́тов) i učlanjuje se u tamošnji aeroklub. Svoja prva letačka znanja stiče na trenažnom avionu Jak-18.
Nakon završetka srednje škole, upisuje vojnu pilotsku školu u Orenburgu (Оренбу́рг). Tu će upoznati Valentinu Gorjačevu (Валенти́на Ива́новна Горячева) sa kojom se venčava 1957. godine. U godinama koje slede Valentina će mu podariti dve kćerke, Elenu (1959.) i Galinu (1961.) Nakon sticanja diplome, postaje pilot aviona Mig-15 i sa činom poručnika biva raspoređen u vojnu bazu u Murmanskoj oblasti (Мурманская область). 1959. godine dobija čin starijeg poručnika.
Nakon opsežne i rigorozne selekcije, Gagarin je 1960. godine odabran za sovjetski svemirski program. U grupi od dvadeset potencijalnih kosmonauta prolazi intenzivnu obuku i teške i iscrpljujuće psihofizičke testove. Zahvaljujući zavidnoj automatizaciji ruskih svemirskih letova među kandidatima se nije tražio onaj sa najvećim letačkim iskustvom već onaj sposoban da ostane miran i pribran u izrazito stresnim situacijama. Ovo je odgovaralo Gagarinu koji je imao skroman broj letačkih sati, ali sjajnu fizičku spremu i izvanrednu, pozitivnu ličnost. Vojni doktor angažovan na programu opisao ga je ovako:
“Skroman; postidi se kada njegov humor dobije previše na oštrini; evidentan je visok stepen intelektualnog razvoja kod Jurija; fantastična memorija; razlikuje se od svojih kolega po oštrom i dalekosežnom osećaju za svoju okolinu; dobro razvijena mašta; brze reakcije; istrajan, samostalno se mukotrpno priprema za svoje aktivnosti i vežbe, sa lakoćom vlada nebeskom mehanikom i matematičkim formulama, sjajan je sa višom matematikom; ako smatra da je u pravu ne oseća se nelagodno kad mora da brani svoju tačku gledišta; deluje da razume život bolje od većine svojih prijatelja.”
Čak su i kolege kosmonauti, na internom glasanju o tome ko bi trebao da bude prvi koji će leteti u kosmos, velikom većinom izabrali Gagarina. Ipak, na kraju iz grupe od šest najjačih kandidata prvog kosmonauta i njegovu rezervu birali su funkcioneri iz vrha Komunističke partije Sovjetskog Saveza (Коммунисти́ческая па́ртия Сове́тского Сою́за). Odabrani su Gagarin i German Titov (Ге́рман Степа́нович Тито́в).
Konačno, 12. aprila 1961. godine u devet časova i sedam minuta po moskovskom vremenu, Gagarin se sa kosmodroma Bajkonur (Байконур) vinuo ka zvezdama. Tokom misije koja je trajala 108 minuta dostigao je visinu od 327 kilometara i ušavši u eliptičnu orbitu obleteo oko Zemlje. Kako je medicinski tim bio skeptičan u pogledu reakcije ljudskog bića na bestežinsko stanje, ceo let je u potpunosti bio automatizovan. Ručne komande su bile zaključane, a šifra za njihovo otključavanje je bila ostavljena u zapečaćenoj koverti u kapsuli za slučaj da se dogodi nešto nepredviđeno. Međutim, Gagarin je sjajno reagovao i sve vreme je izveštavao o svom stanju i impresijama. Otprilike nakon jednog sata leta, kad je Vostok nadletao obale zapadne Afrike, automatski sistem je podesio položaj za paljenje raketa za povratak. Rakete su se upalile, ali došlo je do havarije. Modul koji je u tom trenutku trebao da se otkači ostao je privezan snopom žica sa kapsulom za povratak. Došlo je do naglog okretanja letelice i njenog prezagrevanja. Misija je bila na ivici katastrofe. Ipak, posle deset minuta straha, sporne žice su izgorele, dve polovine letelice se odvojile i modul za povratak je postigao pogodnu visinu za ulazak u atmosferu. Na visini od sedam kilometara Gagarin se katapultirao i padobranom bezbedno spustio na zemlju. Preplašenoj seljanki i njenoj kćerki koje su počele da uzmiču kad su ga videle kako u narandžastom svemirskom odelu sa velikim belim šlemom vuče padobran po zemlji, sa osmehom je rekao: “Ne bojte se, ja sam Sovjet poput vas. Došao sam iz svemira i sad mi treba telefon da pozovem Moskvu.”
Gagarin postaje momentalni superstar, ceo Sovjetski Savez slavi svog heroja. Na Crvenom trgu se organizuju svečanosti njemu u čast. Iz celog sveta stižu priznanja i čestitke. Svi su opčinjeni i zadivljeni. Dobija zvanje sovjetskog ambasadora dobre volje i počinje da putuje po svetu promovišući svoj uspeh. U mesecima koji će uslediti srešće se sa Kraljicom Engleske Elizabetom II (HM Queen Elizabeth II), Fidelom Kastrom (Fidel Castro), čak će dobiti poljubac od Đine Lolobriđide (Gina Lollobrigida).
Gagarin dobija 1962. godine mesto zamenika direktora u centru za obuku kosmonauta u Zvezdanom gradu (Звёздный городо́к). Tu će sa činom pukovnika avijacije provesti sledećih sedam godina radeći na novim projektima sovjetskog svemirskog projekta. Visoki zvaničnici vojske ga odgovaraju od bilo kakvog novog leta plašeći se da ne izgube svog heroja u nekoj nesreći. Ipak, polazi mu za rukom da izbori mesto rezervnog kosmonauta u misiji lansiranja rakete Sojuz 1 (Союз 1). Nakon propasti misije i pogibije kosmonauta Vladimira Komarova (Владимир Михайлович Комаро́в) Gagarinu je zabranjeno svako učešće u daljim svemirskim misijama. Izgubivši svaku nadu da će ponovo leteti u kosmos, vraća se svojoj staroj ljubavi, pilotiranju vojnim avionima. Za vreme trenažnog leta na avionu Mig-15 27. marta 1968. godine pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, došlo je do nesreće u kojoj je Gagarin izgubio život.
Svet je tada ostao bez čoveka koji je izgovorio: “Šta je ljudima izvor najvećeg zadovoljstva? Da imaju sopstvenog udela u neprestanom pomeranju granica.”
Željko Marjanović U konstantnoj potrazi za Nedođijom, večiti dečak, sanjar, optimista. Nepokolebljivo uveren da će osmeh spasiti svet.
